Proja je kurkurizni hleb, poznata je i kao “seljačka” proja koju su ljudi u prošlosti pravili iz nemaštine, a sada spada jedan od priznatih specijaliteta.
Prava proja se pravo od samo tri sastojka: krupno mlevenog kukuruznog brašna, soli i vode bez dodatka sira, mesa i slično.
Evo jednog od recepata za pravu “seljačku proju”
- 400 g krupno mlevenog kukuruznog brasna
- 220 ml mlake vode u kojoj je razmućena 1/ 2 kesice praska za pecivo
- 1 ravna kašičica soli
- mast za podmazivanje
U 400 gr kukuruznog brašna sipati oko 200 ml. mlake vode sa razmućenim praškom za pecivo i jedna kašičica soli. Masa treba da je žitka, nešto gušća od testa za palačinke. Sve to varjačom izmešati i sipati u tepsiju podmazanu mašću (ako postite umesto masti koristite biljno ulje) staviti u unapred zagrejanu rernu, na 230 stepeni C, oko 15-20 min. tj, dok se na površini ne uhvati tamnosmedja korica.
Ispečenu proju ovlaš poprskati vodom, prekriti je kuhinjskom krpom i ostaviti da se prohladi.
Ohladjenu proju iseći na kocke ili trouglove i služiti umesto hleba, uz sarmu, podvarak, punjene paprike ili udrobiti u jogurt ili kiselo mleko.
Ostale varijante proje u koje se dodaju pšenično brašno, jaja, jogurt, sir, krastavčići, seckana paprika i drugo zovu se projare.
Pogledajte recept za podvarak koji odlično ide uz proju
Ако се већ трудите да очувате србске обичаје онда пребаците сајт на ћирилицу јер на латиници то није то
Samo voda, so i brasno to su tri sastojka a vi ste stavili i četvrti, prasak za pecivo koji ni pod razno ne ide jel ga ni nase bake nisu stavljale, znači nista za dizana testa.
Prava proja se pravi(la) mnogo pre kukuruza i to od prosa. Proso je bila namirnica koja se najvise gajila i od toga se pravila prava starinska srpska proja. Kukuruz je dosao mnogo kasnije iz Amerike, a znamo kada je Amerika otkrivena.