Иако вам се овај “захтев може учинити глупим или тек као још један разлог да се “мало цугне” иза њега се заправо крије древно и нимало наивно веровање.
Kорен овог обичаја налази се у Антици. Наиме, стари Грци су веровали да, када човек умре, његова душа одлази у подземни свет – Хад. У њему се налази тужна равница обрасла бледим дивљим цвећем. Том равницом тече пет река: ледени Стикс – река мржње, Ахерон – река бола, Kокитус – река јадиковања, Флегетон – река ватре и Лета – река заборава.
Kада душа покојника дође у Хад, пије из Лете како би заборавила прошлост и патње у претходном животу. Они који су веровали у реинкарнацију веровали су и да душе пију из ове реке како би заборавиле преађашњи живот и биле спремне за нови.
Управо ту, верује се, лежи корен обичаја да се никада не наздравља чашом воде. На тај начин, онога ко то чини, снашао би прерани заборав и судбина гора од смрти.
Извор: Дневно.рс
