U rano proleće sunce još je manje-više “zubato”, ali može da bude podmuklije i opasnije od julskog i avgustovskog.
Kao prvo, deluje mnogo naivnije i bezazlenije, pa čovek i ne pomišlja da treba da se čuva, a drugo, posle zimskog perioda koža je potpuno nepripremljena da apsorbuje čak i manje količine ultravioletnog zračenja.
Pošto zemlja obilno isparava napokon ugrejana prvim suncevim zracima, ta isparenja znaju da pomalo “ošamute” ljude.
Kao posledica “grejanja kostiju” nakon hladnih meseci, čovek je pomalo uljuljkan i spava mu se, a naglo zagrevanje tela može da izazove glavobulju.
Stoga je u narodu poznata ona izreka: Bolje da te majka bije, nego da te martovsko sunce greje!
Međutim, sunce ne može da bude toliko loše s obzirom da predstavlja izvor života. Svi prirodni procesi na Zemlji zavise od Sunca. Ljudi, biljke i životinje takođe zavise od Suncu i prilagođavaju se njegovom ritmu.
Mnogi naučnici danas smatraju da je, uz pravilnu ishranu i uravnotežen stil života, Sunčeva svetlost najbolja zaštita od mnogih bolesti.
Istraživanja sprovedena širom sveta pokazala su da je dozirano izlaganje ultraljubičastim Sunčevim zrakama jedna od najefikasnijih metoda lečenja koja je ikad postojala.
Lekovita svojstva sunca
Izlaganjem Suncu hranimo naš sistem celim spektrom ultraljubičastih zraka koje dolaze do Zemlje. Pre nego što su bili izmišljeni antibiotici, helioterapija (terapija Suncem) je bila najuspešnija metoda lečenja infekcija, ali i drugih bolesti.
Razlog zbog kojeg toliko žudimo za Suncem kada ga nema je instinkt našeg tela koje se želi izložiti ozdravljujućim i pročišćavajućim zrakama Sunca.
Ljudsko telo je stvoreno da koristi ultraljubičaste zrake, a najviše su nam potrebni zbog zdravlja naših ćelija u organizmu.
Nedostatak izlaganja ultraljubičastim zrakama može dovesti do pojave raka, a to su potvrdila i naučna istraživanja.
Usprkos općeprihvaćenom mišljenju da izlaganje suncu može prouzrokovati rak, ljudi koji rade u kancelarijama češće obolevanju od raka kože od onih koji rade na otvorenom.
Sunčeva svetlost nas hrani energijom. Nedostatak sunčeve svetlosti podrazumeva nedostatak energije u telu, što posledično dovodi do slabljenja imunološkog sistema i razvoja bolesti.
Sunce dezinfikuje našu kožu od štetnih bakterija. Što je duži val ultraljubičaste svetlosti to dublje prodire u našu kožu, a najduži dopiru i do našeg mozga i utiču na naše raspoloženje.
Kako i koliko se izlagati Suncu
Naša klima nam dozvoljava da boravimo na Suncu ne samo leti, nego u jesen, proleće, čak i zimi. Međutim, potrebno je dozirati Sunčeve zrake, jer je preterano izlaganje takođe štetno.
Dok zimi, u proleće i na jesen ne postoji opasnost od Sunca, leti je bolje izbegavati Sunčeve zrake između 11 i 15 sati.
Ako u ovo vreme morate biti na Suncu, najbolje je da zaštitite kožu na prirodan način. Možete koristiti prirodna nerafinirana ulja poput maslinovog ili bademovog ulja. Za negu kože nakon sunčanja možete koristiti aloa vera gel.
Nažalost, boravak na Suncu dok je telo premazano SPF zaštitnom kremom, ne može doneti ništa dobroga. Dobro proverite koje hemikalije stavljate na kožu, jer one se upijaju u vaše telo.
Izlaganje Suncu trebamo prilagoditi našem tipu kože i duši. Prema ajuverdi, pitta tipovi se trebaju izlagati Suncu manje, a vata i kapha više.
Pre sunčanja preporučuje se tuširanje kako bismo s tela skinuli naslage naše prirodne masnoće. Ako je moguće, Suncu izlažite celo telo, s početka samo nekoliko minuta. Postupno povećavajte vreme sunčanja na 20-30 minuta.
Šetnja sunčanim danom može imati isti efekat kao i sunčanje.
Naše telo je inteligentno – ono stvara zalihe vitamina D i koristi ih u mesecima kada sunca nema dovoljno. Zato, iskoristite priliku i dok ima sunčanih dana, “napunite baterije”!
