Tekstopisac i kompozitor jedne od najpopularnijih srpskih pesmama – „Tamo daleko” je Đorđe Marinković, rođenog 19. 9. 1891. godine u Korbovu (srez Kladovski, na severoistoku Srbije).
Kao siromašnog dečaka koji divno svira zatekli su ga na ključkoj obali, prolazeći tuda brodom, neki ugledni Beograđani; njegov talenat toliko im se dopao, da su izdejstvovali da se školuje u prestonici, gde je svirao kod Kralja. Potiče iz siromašne porodice. U orkestru Kraljeve garde svirao je prvo bubanj, a potom žičane instrumente i flautu, a onda i klavir. Pasoš, s kojim je kasnije otputovao u Pariz, dobio je kao nagradu od kralja Petra, zato što ga je obavestio kako je slučajno saznao da grupa Arnauta sprema atentat na njega.
Đorđe Marinković je 1916. godine sa srpskom vojskom boravio na Krfu. Za tu epizodu njegovog života vezan je nastanak jedne od najlepših i najpopularnijih srpskih pesama “Tamo daleko”. Kako se može pročitati na sajtu Naša Srbija, “od svih rodoljubivih pesama, “Tamo daleko” bi se smela proglasiti himnom srpskog vojnika; preko Cera i Kolubare, sa srpskom vojskom stigla je sve do Soluna i Krfa; svi učesnici Solunskog fronta prihvataju ovu pesmu kao svoju; Englezi su je nazivali Far away over there, naši veliki prijatelji Francuzi Au loin, au loin sur Corfu, Česi i Slovaci Tam v dali…
Krali su mu pravo na autorstvo i čak pretili tužbom –
Kao potencijalni autori pesme “Tamo daleko” kod nas su se isticali i Milan Buzin, kapelan Drinske divizije, dr Dimitrije Marić, lekar III poljske bolnice Šumadijske divizije i Mihajlo Zastavniković, učitelj u Negotinu. Zastavniković je 1926, četiri godine pošto je Marinković u Parizu zaštitio autorska prava, u Negotinu objavio sledeći tekst istoimene pesme: “Tamo, daleko, gde plavi Dunav sja/ Tamo je zemlja moja, tamo je Srbija!/ Tamo, daleko, daleko kraj mora/ Tamo je selo moje, tamo je ljubav moja./ Ajdemo dušo, da živimo srećno mi/ Jer mladost prolazi burno i život nesrećni./ Tamo daleko, na Krfu živim ja/ Al opet zato kličem: Živela Srbija!”.
Naslednici pomenutog Mihaila Zastavnikovića tražili su od Marinkovića da prizna kako je melodiju poznate pesme napisao na osnovu teksta čiji je autor navodno Zastavniković. I pretili sudskim sporom, ukoliko ne prihvati nagodbu.
Teslina je poslednja želja vezana baš za ovu pesmu –
U pismu upućenom Radio-Beogradu 1966. godine, nakon što je od Jovana Jovanovića iz Kladova saznao da je nacionalna radiofonska kuća izdala ovu pesmu, Đorđe Marinković navodi: “Čast mi je poslati vam sedam komada od mojih kompozicija, s nadom da će pevački hor snimiti koju pesmu; zahvaljujem pevačkom horu iz dubine duše što su snimili moju pesmu ‘Tamo daleko’… Moju pesmu “Tamo daleko” napisao sam na Krfu 1916. godine posle našeg povlačenja preko Albanske planine. Zato vas lepo molim da uvek napišete moje ime i prezime na programu posle svakog izvođenja na Radiju…”
Kako se ispostavilo, Đorđe Marinković je u Parizu prijavio i dobio zaštitu autorskog prava pesme “Tamo daleko”, “za sve zemlje sveta”.
O njenom kultnom značaju za srpski narod govori i okolnost da je Nikola Tesla na večni počinak ispraćen ovom pesmom u interpretaciji Zlatka Balokovića. Međutim, posle Drugog svetskog rata, od strane partijskih zvaničnika smatralo se jeretičkim pevati “Tamo daleko”, budući da asocira na monarhiju i Karađorđeviće.
Koliko danas znamo o ovom kompozitoru –
O našem kompozitoru Marinkoviću malo znaju i u njegovom rodnom selu Korbovu. Njegov bratanac Miodrag Marinković (76), penzionisani brodar, seća se da je Đorđe iz Pariza dolazio u rodno Korbovo dva ili tri puta. Ženio se dva puta, ali nije imao dece. Živeo je skromno. Ništa se ne zna o njegovoj zaostavštini. U rodnom selu odavno je porušena brvnara iz koje se Đorđe otisnuo u svet. Preminuo je pre tri decenije u Parizu. Tamo je ovaj naš kompozitor, gotovo potpuno zaboravljen u postojbini, stekao svetsku muzičku slavu, radeći i za čuvenu parisku muzičku izdavačku kuću RCA.
Ipak, bratanac Miodrag Marinković kaže, za dnevni list Politika, da će pokušati preko advokata da sazna nešto više o svom pretku i njegovoj ostavštini. Ili da dozna bar gde se nalazi njegov grob. Bilo bi lepo, veli rođak kompozitora, da i naša država nešto učini da se sačuva sećanje na autora nezaboravne pesme.
Izvor: Srbiju volimo, Politika
