Чланови Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и Центра за заштиту сова Србије, као и добровољци, од 15. децембра до 15. јануара пребројаваће уз помоћ грађана сове утине у њиховим боравиштима широм Србије.
До сад се процењује да се у Србији гнезди између 19.000 и 28.000 парова сова утина, а у Војводини између 9.700 и 14.200. То ову сову средње величине чини најчешћом и најбројнијом ноћном грабљивицом у Србији. Највеће зимовалиште утина налази се у Кикинди где сваке године зимује и преко 700 јединки ове врсте, што представља светски рекорд, о чему су извештавали и велики светски медији боравећи у Кикинди, попут Вол стрит журнала и Би-Би-Сија
Због особеног окупљања у зимска јата, утина је лако доступна за проучавање, али и изузетно рањива. Многа зимска јата налазе се у селима и градовима где су углавном незаштићена и често препуштена на милост и немилост људи који их узнемиравају, растерују и секу стабла на којима бораве сове, указују удружења.
Циљ истраживања током предстојеће зиме јесте да се ради њихове заштите утврди где сове бораве, колико их је и шта их угрожава.
Сујеверје и незнање сматрају се најчешћим разлогом угрожавања популација многих животињских врста. Ако по страни оставимо незнање због којег страдају бројни предатори, који су веома битни у ланцу исхране и еколошкој равнотежи, онда су због сујеверја најчешће на тапету сове. Због тога што су ноћне птице и специфичног оглашавања, хукања, код неких врста и продорног „вриштања“, ове птице се по народном веровању везују за смрт, односно као птице злослутнице које најављују умирање, због чега су прогањане на разне начине од терања и узнемиравања до пуцања ватреним оружјем и тровања.
Ипак, њихова корист за људе и пољипривреду од непроцењивог је значаја.
“Желимо и да грађане упознамо с корисношћу сова које нешкодљиво и ефикасно регулишу бројност глодара штедећи нам велика материјална средства која бисмо издвајали за куповину и примену пестицида”, рекао је Милан Ружић из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије и позвао грађане да помогну теренско истраживање или ако знају места где се окупљају сове.
Утина или мала ушара једна је од десет врста сова, колико их живи у Србији. Са доласком хладних дана утине се групишу (углавном) у парковима где проводе зиму. Дан проводе одмарајући се у крошњама четинара, док су ноћу активне и лове. У питању је сова средње величине (дужина 35 cm, распон крила 100 cm) са израженим ушкама на глави, због чега је и добила име.
Главна храна утина су мишеви, волухарице, пацови и други мали сисари. Током ноћи, свака утина поједе просечно три глодара. Процењује се да у целој Војводини утине током зиме поједу око 15 милиона глодара, који би појели или загадили храну у вредности од неколико десетина милиона динара! Не треба заборавити да на овај начин утине спречавају и ширење многих заразних болести које преносе глодари.
Утине су у Србији строго заштићена врста на основу Закона о заштити природе – забрањено је узнемиравати их, хватати и убијати. Закон је прописао и заштиту локација и стабала на којима бораве сове.
Опанак, Курир, Јужни Банат
