За све воћаре зимска резидба је веома битна, јер успоставља равнотежу, даје оптималан квалитет роду, и жељени раст биљке. Циљ резидбе је да се обезбеди добар вегетативни пораст, рана и редовна родност и добар квалитет плода. Круна воћака мора бити прозрачна и добро осветљена, како би се развили сви пупољци равномерно и како се родност не би преместила у сам врх круне.
Грешке настале приликом резидбе доводе до трајног смањења приноса. Зато је право време орезивања крај зиме, непосредно пред кретање сокова, јер тада још нема лишћа на гранама па је зато лакше уочити шта треба резати.
Од новембра до краја марта траје сезона зимског, основног, орезивања. Млада стабла се углавном орезују зими, осим брескве, јер је због високе влажности врло подложна инфекцији гљивицом цитоспором. Избегавајте орезивање данима кад је влажност много висока, управо због осетљивости дрвећа на гљивице. Зимско орезивање препоручује се код стабала јабука, крушака, дуња, кајсија, шљива и вишања.
Многи орезивање воћа сматрају изузетно компликованим послом, јер нису имали адекватну особу да их томе научи, или упутство на основу ког би то врло лако савладали. Уз ово кратко видео – упутство видећете да орезивање и није такав “баук” као што сте до сада мислили.
“Агромедија” припремила је видео на основу ког, у само 3 корака, можете савладати орезивање.
Први корак: Почните са орезивањем грана које су се осушиле током године и које су оштећене или сломљене. Уклоните и оне младице које расту директно из стабла дрвета.
Такве младице често немају везе са плодом, већ су изданак подлоге на коју је калемљено воће. Гране које расту право у висину треба делимично одрезати као и изданке који се повијају ка стаблу, односно имају смер ка унутрашњости круне.
Други корак – проређивање: Циљ проређивања је да омогућите да светлост и ваздух могу подједнако да допру до свих листова. На тај начин смањује се могућност ширења биљних болести и штетних инсеката. Најпре уклоните неке од грана које расту надоле, али и све оне које се густо укрштају и преклапају са другим гранама. Препоручљиво је да након тога прегледате целу биљку. Орежите круну што скадније тако да направите равномерну густину грана. Требало би да свако стабло обликујете на сличан начин да би све воћке изгледале једнако.
На местима где се гране рачвају саветује се да оставите оне гране које су најздравије. Такође, водите рачуна да угао између две гране буде око 70 степени. Ако угао остане превелики, постоји могућност да се гране сломе под теретом плода. С друге стране, ако оставите превише оштар угао, неће бити довољно ваздуха током вегетације.
Наставите са резањем док простор око сваке гране не буде између 15 и 30 центиметара. Битно је да свака грана има довољно ваздуха и простора да се развија. Као и код чишћења, орезујте равно све до главне гране или стабла.
Не остављајте чисте, равне гране дуже од 30 центиметара без иједне бочне гране или рачве. Рачуна се да је 30 центиметара годишње довољна дужина прираста.
Трећи корак – фризирање
Трећи корак је најлакши, јер тада ваше воћке добијају „нову фризуру“. Требало би да почнете са спољне стране и да режете ка стаблу. Циљ је да гране постану дебље и краће. Стручњаци саветују да се оваквим резањем спречава ломљење грана од тежине плода и да тада дрво лучи хормоне у доњем делу крошње. Тако дрво даје већи принос и не иде у висину и ширину.
Циљ фризирања је да се ореже 20 до 30% прошлогодишњег раста дрвета. Прошлогодишњи раст може да се препозна по грубљој кори и дебљини гране. Битно је да водите рачуна где ћете да направите резове. Најбоље је да режете од 5 до 8 милиметара изнад пупољка који вам по положају и правцу одговара.
Опанак, agromedia.rs
