Када удајом жена свом презимену дода мужевљево, прво се пише девојачко па онда оно које је удајом добила. Између ова два презимена се не пише цртица, пише сајт pismenica.rs.
Без обзира на то да ли је реч о мушком или о женском презимену, у српском језику се, изузев у списковима, у којима је због азбучног реда наглашено другачије, прво пише име па онда презиме.
За разлику од мушких презимена, женска презимена која се завршавају на -ић или на -о не мењају се по падежима. Рећи ћемо – Позовите господина Јовановића, али – Позовите госпођу/госпођицу Јовановић.
Мушко презиме може добити „женски” облик ако му додамо наставак -ка или -ева/-ова: Јовановићка, Јовановићева. У том случају се женска презимена мењају по падежима: Јовановићке/Јовановићеве, Јовановићки/Јовановићевој, Јовановићку/Јовановићеву, Јовановићком/Јовановићевом, Јовановићки/Јовановићевој.
Jовановићева или Јовановићка?
Таква дистинкција била је актуелна и валидна пре отприлике једног века, када су жене још биле зависне од мушкараца — оца или мужа, па су се по томе и морале разликовати (Јовановићева припада оцу Јовановићу, а Јовановићка мужу Јовановићу). Данас жена може да носи презиме које хоће, па о овој разлици нема говора, нити је жена власништво било ког мушкарца.
Но, ипак ова два суфикса се чувају данас, али с другачијим функцијама, наводи srpskijezickiatelje.com:
-ова/-ева се користи у званичним приликама и њиме се редовно — у школи, новинарству, науци… — именује женска особа кад јој није изречено лично име;
-ка је живо у колоквијалном говору (тако ће се звати девојчице у одељењу, тако ћемо називати пријатељице, комшинице у свакој неформалној употреби).
Када кажемо “Стиже Јовановић” ствара се појам о мушкарцу, па ако треба истаћи да је особа која стиже женско, ваља рећи: Стиже Јовановићка/Јовановићева (или некако другачије, нпр. госпођа Јовановић).
Погрешно је рећи и писати: “Стигла је Јовановић”, јер то крши правила о конгруенцији, будући да се предикат мора слагати са субјектом роду (ако глагол разликује род).
Међутим, у савременом српском стандардном језику од две могуће форме (на -ева/-ова, односно на -ка) уобичајенији су облици на -ева/-ова. Облици презимена с наставком -ка махом се одржавају у колоквијално-фамилијарном говору, и то углавном код двосложних именица, оних у којима је други слог сегмент -ић, попут Катићка, Ивићка и сл, мада и у овим случајевима предност имају облици Катићева, Ивићева и сл. У неким приликама или срединама презимена на -ка се доживљавају као облици с негативном конотацијом.
Уколико се женско презиме завршава на -а, оно ће се мењати по падежима као именице женског рода на -а: Бјелице, Бјелици, Бјелицу, Бјелицом, Бјелици.
pismenica.rs/srpskijezickiatelje.com
