Међународни дан борбе против насиља над женама, 25. новембар, био је
прилика да се нагласи да је потребно додатно економски оснажити жене
Све врсте насиља потичу од погрешних културолошких образаца. Тај културолошки пртљаг да се девојчицама сугерише одмалена да ћуте и трпе насиље проистиче из погрешног културолошког обрасца, а то постаје основни узрок насиља, оценила је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић на конференцији „Ниједна више“.
Она је истакла да је „економско насиље укорењено у једној занимљивој традицији у српском народу“.
– Реч је о обичају да се женска деца одричу свог наследства у корист брата или неког другог мушког члана породице и тиме остају потпуно економски обесправљене, па, на пример, немају за учешће за кредит и немају имовину којом располажу. Залажем се за пуну равноправност, на коју сви ми људи имамо право – навела је министарка за европске интеграције Јадранка Јоксимовић и истакла да питање родне равноправност спада у домен фундаменталних права и вредности.
– Чак и у тегобном периоду током ове и прошле године нисмо стали са унапређењем законског оквира. У мају 2021. усвојили смо Закон о родној равноправности. Србија је сада изнад стандарда ЕУ када је реч о друштвеној ангажованости жена као носилаца јавних функција – оценила је она.
Ирена Вујовић, министарка за заштиту животне средине и председница Савета за родну равноправност Града Београда, истакла је да постоје помаци кад је реч о економском оснаживању жена захваљујући сарадњи са друштвено одговорним компанијама како би се запослило више жена из сигурне куће.
– Међутим, још много тога нисмо урадили када је реч о насиљу према женама. И ми жене које смо у политици покушавамо да учинимо ситуацију једноставнијом другим женама, да се одваже и преузму одговорност и учествују у свим сферама живота. Савет се редовно састаје и позвала бих оне општине у којима ово тело није формирано да то учине – рекла је Вујовићева.
Наташа Станисављевић, секретарка за социјалну заштиту Града Београда, истакла је да, упркос очекивањима, током 2020. није дошло до повећања насиља према женама.
– У првих 10 месеци ове године је евидентирано 3.718 пријава. Насиље је злочин и кривично дело, зато га треба пријавити. Покренули смо два важна пројекта у центрима за социјални рад. Један је оснаживање жена према насиљу у породици, чији је циљ да се жене едукују да препознају насиље, јер оно није само физичко већ и економско, психолошко, сексуално. До сада је 30 жена прошло обуку. Други је рад са починиоцима и досад је око 300 мушкараца прошло тај програм – навела је она и подсетила да се може поднети и анонимна пријава за насиље. Верица Јовановић, директора Института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут“, навела је да су жене стуб развоја друштва и породице и треба да буду заштићене и насиље које им се дешава треба да буде забележено у медицинској документацији.
– Имамо у евиденцији лекара опште праксе забележена 3.282 случаја насиља над женама у 2020. години – прецизирала је она.
Координаторка Сигурне куће у Београду Весна Станојевић подсетила је да њихови објекти у Београду функционишу већ 21 годину.
– За то време је кроз сигурне куће прошло 3.535 жена и 2.714 деце. То су појединачне приче и животи жена које су имале проблеме са насилницима у везама из којих нису могле да изађу, па су нашле уточиште у сигурној кући – истакла је она и као посебно перфидан облик насиља навела економско:
– У сигурној кући имамо жене које и дан-данас отплаћују кредите које су подизале за куће и станове којима сада живе насилници, јер формално оне нису власници, па насилници и даље користе све привилегије заједничког домаћинства – прецизирала је.
Конференција је одржана у склопу пројекта који подржава Секретаријат за социјалну заштиту Града Београда.
