Туристички водич Жељко Петровић међу свима се издваја на први поглед због својих опанака и вунених чарапа, шајкаче и везене кошуље, без којих не креће на посао. Од 2012. године, од када је почео са послом водича, Жељка можете срести сваког дана у центру Београда. Идеју да модерно одело замени шумадијском народном ношњом добио је пре четири године.
„Увек сам мислио да је туризам нешто ново и другачије и људи гледају да виде и осете нешто што немају код куће. Ово (одело) сигурно немају код куће и одмах је реакција интересантна и позитивна. Волео бих да и друге колеге, што да не, крену другим путевима“, објашњава овај туристички водич. „Имао сам госте из Америке који су рекли да би волели више културу, националну ношњу, представе, позориште и онда сам себи рекао – нема шта, од сутра носим ношњу“, открива Жељко.
Упркос томе што се туристи изненаде када их овако обучен водич дочека, још веће изненађење уследи када упознају Београд. Туристи често не знају много о Србији и Београду, али знају да су међу неизоставним „знаменитостима“ роштиљ и слаткиши.
Води и по три туре дневно и то у пуној опреми. Једино му топло време поквари планове. „Наравно, много се лепо осећам у ношњи, али у зависности од времена, када је као сада 10-12-18 степени. Кад је мало топлије ја скинем ову вунену јакну, тако да може да се носи и на некој већој температури, али већ преко 25 није за вунене чарапе“, јада се Жељко.
Гости стижу из читавог света. Предњаче туристи из региона, а све је више Американаца, Скандинаваца и туриста из Азије којима последњих година за Србију углавном није потребна виза.
„Увек укључим и нешто из наше традиције попут овог мог костима, затим служим некад и ракију, па причам о историји, култури, језику, парковима, рекама, географији и свему. И то је то, мора да буде један довољан микс јер ово је озбиљна тура, траје два и по сата и морају људи да буду фокусирани. Људи ће бити фокусирани само ако добију велики број интересантних информација, зато морамо помешати све што Београд и Србију чини интересантним“, закључује Жељко Петровић. Зато су, осим престонице, обавезне станице на туристичким мапама и Петроварадин, Топола, кањон реке Увац. Жељко планира да ускоро баш у народној ношњи странцима покаже и родно Ваљево.
РТС
