Miroslav Mika Antić rođen je 14. marta 1932. godine, a tim povodom već desetu godinu za redom u Novom Sadu održava se manifestacija “Antićevi dani”.
Osnovnu školu Mika Antić pohođao je u Mokrinu, a od 1941. godine u Pančevu, gde se sa porodicom preselio i završio gimnaziju.
Živeo je boemskim životom, voleo kafane i provodio u njima dosta vremena.
Bio je srpski pisac, novinar i filmski radnik.. Ovaj izuzetni pesnik i liričar ostaće upamćen po tome što je objavio više od 30 knjiga, a radio je i na filmovima Sveti pesak, Doručak sa đavolom. Poznate su i njegove zbirke pesama: Ispričano za proleće, Plavo nebo, Riždestvo tvoje, Psovke nežnosti, Koncert za 1001 bubanj, Garavi sokak, a možda su široj publici najpoznatije ostale njegove pesme za decu: Plavi čuperak, Poslednja bajka, Nasmejani svetm šašava knjiga, Prva ljubav, Svašta umem.
Ženio se tri puta i iz brakova, imao šestoro dece.
Umro je 24. juna 1986. godine, posle duže bolesti.
Poslednju želju napisao je na ceduljici uoči smrti:
“Kad me budu iznosili, neka pročitaju Besmrtnu pesmu”.
BESMRTNA PESMA
Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
ođednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?
Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.
Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko…
Visoko.
Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il’ trava?
Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.
Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.
Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.
OPANAK
