Мирослав Мика Антић рођен је 14. марта 1932. године, а тим поводом већ десету годину за редом у Новом Саду одржава се манифестација “Антићеви дани”.
Основну школу Мика Антић похођао је у Мокрину, а од 1941. године у Панчеву, где се са породицом преселио и завршио гимназију.
Живео је боемским животом, волео кафане и проводио у њима доста времена.
Био је српски писац, новинар и филмски радник.. Овај изузетни песник и лиричар остаће упамћен по томе што је објавио више од 30 књига, а радио је и на филмовима Свети песак, Доручак са ђаволом. Познате су и његове збирке песама: Испричано за пролеће, Плаво небо, Риждество твоје, Псовке нежности, Kонцерт за 1001 бубањ, Гарави сокак, а можда су широј публици најпознатије остале његове песме за децу: Плави чуперак, Последња бајка, Насмејани светм шашава књига, Прва љубав, Свашта умем.
Женио се три пута и из бракова, имао шесторо деце.
Умро је 24. јунa 1986. године, после дуже болести.
Последњу жељу написао је на цедуљици уочи смрти:
“Kад ме буду износили, нека прочитају Бесмртну песму”.
БЕСМРТНА ПЕСМА
Ако ти јаве: умро сам,
а био сам ти драг,
онда ће у теби
ођедном нешто посивети.
На трепавици магла.
На усни пепељаст траг.
Да ли си уопште понекад
мислио шта значи живети?
Ако ти јаве: умро сам
ево шта ће бити.
Хиљаду шарених риба
лепршаће ми кроз око.
И земља ће ме скрити.
И коров ће ме скрити.
А ја ћу за то време
летети високо…
Високо.
Зар мислиш да моја рука,
колено,
или глава
може да буде сутра
корен брезе
ил’ трава?
Ако ти јаве: умро сам,
не веруј
то не умем.
На ову земљу сам свратио
да ти намигнем мало.
Да за мном остане нешто
као лепршав траг.
И зато: не буди тужан.
Толико ми је стало
да останем у теби
будаласт и чудно драг.
Ноћу,
кад гледаш у небо,
и ти намигни мени.
Нека то буде тајна.
Упркос данима сивим
кад видиш неку комету
да небо зарумени,
упамти: то ја још увек
шашав летим, и живим.
ОПАНАК
