Једини четвртак у години који Зелени четвртак – Четврти дан након Васкрса у народу је још познат и као “Зелени” и “Светли” четвртак. У нашем народу постоје од давнина веровања да од Воденог уторка па до Томине недеље одређене послове никако не ваља радити.
Један од назива за седмицу по Васкрсу је “празна” недеља. У источној Србији се она празнује да би била родна година, то јест да поље не буде празно. Нарочито се у овој седмици светкује празни четвртак, те постоје посебна правила која се морају испоштовати!
До Другог светског рата наши стари по селима строго су пазили да се на ове четвртке – зелене, никако не оре, а тог дана ни волови нису упрезани у јарам. Штавише, тог дана стоку нису ни упрезали у кола. Ово се поштовало нарочито у Источној Србији када се цела ова недеља, а посебно четвртак, празновао да би била родна година. Није се дирала земља у пољу, нити су орали ни копали, нити упрезали стоку, док су остале послове радили.
Такође, на овај дан обавезно треба упутити молбу за неку неостварену жељу и она ће се остварити!
Четвртак међу Србима иначе слови за баксуздан – сви осим овог! Светли четвртак је једини који се по традицији сматра врло срећним. Верује се да су овог дана сва места где живе але, какаконџуле и друге нечастиве силе заклопљене, да земљом ходају само добра божанства, па да због тога и људима данас добро иде.
Зелени четвртак: Једини четвртак у години који испуњава жеље
