Познат је под називом сремош, сремуж, сремуша и сремужа, медвеђи лук, дивљи лук… Сремуш је један од првих весника пролећа. Има копљасте листове налик ђурђевку и дугуљасту луковицу обавијену белом провидном љуском. Расте на влажним ливадама богатим хумусом, на сеновитим влажним плодним равницама, испод жбунова и у листопадним и планинским шумама. Има продорни мирис белог лука, те је могуће да ћете га прво осетити пре него што га угледате. Сремуш расте на влажним местима са доста сенке у пролеће. Да бисте утврдили мирис, треба да протрљате прстима листове медвеђег лука. Лист сремуша сличан је листу ђурђице с обзиром на то да је лист ђурђице кожаст и из земље излази усукан, али не мирише на бели лук, а мразовац расте искључиво у јесен и на ливадама, па људи не би требало да их помешају. Не препоручује се берба неискусним берачима, с обзиром на то да конзумација поменутих биљака које су сличне сремушу, нарочито мразовца, може довести до тровања и смрти.
Младе листове треба сакупљати у априлу и мају (пре него што биљка процвета) а луковице у касно лето или јесен. Листови сремуша сушењем губе своју лековитост, па се конзумирају свежи као зачин или салата. Луковица може да се користи исто као што се користи бели лук. Млади листови су одлична салата пуна витамина, док су старији јако, непријатно љути. Особе са осетљивим желуцем, чиром или гастритисом могу конзумирати луковице које су претходно натапане 2-3 сата у топлом млеку.
Сремуш невероватном брзином чисти организам од токсина. Садржи етерична уља, минералне соли, шећер, витамин Ц, каротин, беланчевине, масти и алицин главни састојак. У пролеће овај лук чисти крв, желудац и јетру. Изванредно подстиче процес памћења и концентрације, утиче и на спречавање настанка атеросклерозе, прочишћава црева, спречава тегобе несвестице, гушења, притиска у глави, уништава дечије глисте, помаже у борби хроничних обољења коже… Терапеутско дејство је слично белом луку, а за то је заслужна висока концентрација етеричних уља која садрже сумпор-алицин. Успешно се примењује код зарастања отворених рана и хематома, помаже за боље излучивања слузи из плућа, олакшава искашљавање и олакшава дисање. Има и антибактеријско дејство.
Користи се као сув зачин, у виду етеричних уља и капи, али и свеж – као додатак салати. Сремуш је најукуснији ако се ситно исецка и помеша са зеленом салатом, или кад се стави у кромпир – салату. Сваки лист сремуша добро оперите под млазом воде. Затим насецкајте ситно око 70 г сремуша. Кромпир ољуштите, исеците и ставите у хладну посољену воду да се кува око 20 минута (не сме се раскувати). У малој посуди направите прелив за салату: У посудицу ставити со, шећер, и прелијте са 100 мл воде. Додати сирће и уље и промешати. Скувани кромпир пребаците у посуду за сервирање, додајте 70 г исецканог сремуша, прелијте са преливом за салату и добро измешајте.
Ако сте становник града, сремуш ћете наћи на пијацама одмах у рано пролеће. Ако, пак, немате времена за припрему капи од сремуша, можете их наћи у свакој боље снабдевеној биљној апотеци или продавници здраве хране. Да бисте имали сремуш у кући током целе године, можете га припремити у облику алкохолне есенције: ситно насецкати сремуш, растресито напунити флашу до грлића и затим напунити ракијом од жита или неком другом домаћом јачине 38 – 40%. Боца се 14 дана држи на сунцу или на топлом. Дневно треба попити 14 до 15 капи са мало воде.
Опанак
