Аутентични врањски говор и данас живи кроз дела Боре Станковића, док се у самом Врању данас све мање користи у изворном облику. Углавном је то мешавина са књижевним језиком или жаргоном. Изворни врањски говор још чувају од заборава стари Врањанци.
“Нете видо од ономад, а тој ‘ономад’ може да буде три месеца, четири месеца, пет месеца”, каже за РТС Врањанац Драгољуб Тасић Тале. Његов суграђанин Тома Влајинац истиче да је израз “ономад” универзални, али да реч “оточке” (малопре) само Врање има.
“Куде беше? Оточке бев код овог овде. Е, тој само Врање има – оточ”, објашњава Влајинац.
Само Врање има млого синоними с који се описује нешто што је неки уработаја.
“Ти ће кажеш: Ја сам се попела. Ал’ ја се поткачи, ај се ти потпопни. А ја се и прекачи, што се не прекачиш и ти. Не можеш да се препопнеш, не може”, додаје Влајинац.
И онија што дођев у Врање са стране променив говор, уклопив се у средину.
“Кад се зберемо на куп па причамо, причамо, причамо по врањски. Па сећаваш ли се, па овој ми, па оној ми и тако… Евоцирамо успомене”, каже Владимир Јовановић Лиферанац.
Учитељи ги од прв’ разред ученици учив да не викав “ги, га, гу” – а они па викав.
У школи по падежима, а ван школе по врањски
“Треба да користив све падеже, а не само два. Одакле си – из Врање, куде идеш – у Врање и све је Врање”, истиче Сунчица Стојановић, учитељица у ОШ “Бранко Радичевић” у Врању.
“Ја с моје другарице зборим на врањански, јер тако сам се навикла”, каже ученица Наталија Стојменов.
“Мене ми мајка стално вика да се ‘вика’ не вика, него да се ‘вика’, вика, ‘каже'”, рекла је ученица ОШ “Бранко Радичевић” Сара Серафимовић.
“У школу смо морали и ми да знајемо и падежи, и овој, и оној, али чим се заврши час, кад искочиш на одмор – или мали, или голем, одма’ врањски си терав сви”, сећа се Тома Влајинац.
Књиге што су се писале на врањски, пишев се и с’г, само по ретко.
“Видим да деца, млади, ученици, млада омладина, воли да чита баш на дијалекту, оно што сам писао”, каже за РТС писац Миле Костић Дубница.
Стари Врањанци викав да је врањски говор музика, као онај што се од пантивек свира у Врање, а тај музика милује душу на свакога кој гу слуша и с’г.
РТС