Звоно је направљено тако да му се звук распростире далеко, а ритам звоњаве увек је нешто најављивао.
У немирним временим, када су непријатељи нападали градове и села, звоно је имало веома важну улогу у животу житеља места јер је најављивао узбуну (као данас сирене) Црквено звоно звони када су велики празници, крунисање владала, венчања, победа, појаве пожара, епидемија, а најчешће се користи за најаву “службе божје”. Почетак и крај овог хрошћанског ритуала такође се најављује звоњавом.
Божје присуство
Верује се да цикањем, вриштањем и лупањем, демони,ђаволи, зле душе, вампири и божанства, односно сви са другога света најављују свој долазак.
Међутим, када се звоно огласи, онда то означава божје присуство. Свака црква је станиште божје куће у којој дух божји мора бити присутан. Kако је божји дух свеприсутан и свепрожимајући, највише се концетрише у црквама за време црквених ритуала, службе божје када се његов дух спушта доле. Зато звона звоне са најаве божје присуство.
Шта значи кад сањате црквена звона
Звоник има и заштитно значење јер се верује да је спасен онај који стане под њега, а ђаволи га јуре. Kада се беба роди, поклањају се звончићи као симбол милог звука, са жељом да дете има леп и звонак глас. Kо сања звона, имаће лепе вести.
Постоји у нашем народу црквени празник зван “Врбице” када се поклањају звончићи. То је на неки начин, заштита деце од злих сила и недобронамерника у додњем свету.