Kada je u 15. veku Turska osvojila Balkan, Vizantija i ostale pravoslavne zemlje nisu bile u mogućnost da se Turcima odupru.
Tražili su pomoć od zapadnih hrišćana, a Vatikan ih je dočekao ucenom!
Obećana im je pomoć od zemalja Zapadne katoličke Evrope pod uslovom da potpišu uniju sa katoličkom crkvom, tj. da pravoslavna crkva prizna vrhovnu vlast Vatikana.
Vaseljenski patrijarh Josif II iz Carigrada je podlegao tom pritisku.
Na zakazani sabor u Firenci 1439. godine su došli svi pravoslavni Patrijarsi, osim srpskog (!!!) Čak i Ruski, Mitropolit Kijevski Isidor
Vladar Srbije, despot Đurađ Branković, rekao je srpskom Patrijarhu Nikonu (1420-1435) da će ga obesiti ukoliko ode u Firencu.
Te, 1439, godine u Firenci uniju sa Vatikanom su potpisali svi (31) pravoslavni verski poglavari, osim srpskog Nikona.
Saznavši da se Srbija suprostavila moćnom Vatikanu, ruski Veliki Knez Vasilije II je pogubio svog Patrijarha Isidora kijevskog, zbog sramote koju je naneo Rusiji.
Kada se i u Carigradu saznalo da Srbi nisu potpisali uniju, nastali su neredi. Na zahtev naroda, Vaseljenski patrijarh Josif II morao je da se povuče tako da se od sramote nije ni vratio u Carigrad, već je iste godine umro i sahranje je u Firenci u Dominikanskom manastiru Santa Marija Novela.
Vatikan to Srbima nikad nije oprostio te je katolicima vekovima usađivao u srce mržnju prema Srbima.
Nijedna Pravoslavna Patrijaršija nije nikada ratifikovala potpise svojih Patrijarha, a čak 21 ih je zvanično poništilo, neposredno nakon sabora u Firenci.
