Prema dokumentu iz 1945. godine prema kojem je srpski i jugoslovenski vojvoda Petar Bojović preminuo usled zapaljenja pluća, treba biti obazriv jednako kao i prema legendi da je preminuo nekoliko nedelja pošto je, po oslobođenju Beograda, saslušavan i brutalno pretučen. Istoričar Dejan Ristić je u tekstu u Blicu ponovo vratio ovu (značajnu) istorijsku fusnotu u javnost.
Ono što je nesporna činjenica, među istoričarima, sagovornicima Nedeljnika, jeste da je general Bojović, u 87. godini, hapšen i isleđivan zbog toga što je istraživana njegova veza sa Pokretom jugoslovenske vojske u otadžbini. Njegova smrt, ipak ostaje misterija.
Prema rečima publiciste Milana Bogojevića, nekoliko je verzija događaja koji su prethodili smrti vojvode Bojovića.
“Meni su najbliže tvrdnje njegovog komšije dr Pavla Miloševića koji je rekao da su komunisti, odmah po oslobođenju Beograda, priveli Bojovića, u zatvoru ga fizički maltretirali i posle nekoliko dana pustili kući, gde je stradao od posledica unutrašnjeg krvarenja”, priča Bogojević.
Iako u Bojovićevoj umrlici piše da je preminuo usled “obostranog zapaljenja pluća”, istoričar Srđan Cvetković obazriv je u izjavi za Nedeljnik prema tom dokumentu iz, kako kaže, partijske države svemoći tajne policije.
“Umrlica može da bude dokaz, ali i ne mora. Iz iskustva znam da su uzroke smrti, za one koji su streljani, pisale crkvene vlasti koje često nisu smele da napišu šta i kako. Mi ne znamo kako su se komunisti ophodili prema njemu u istražnom postupku i teško je dokazati vezu između njegovog hapšenja, eventualnog nehumanog postupanja i potonje smrti”, smatra Cvetković. “Moguće je da ima dela istine u tome da je sam istražni postupak uticao na pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja. To je stvorilo prostor za raspredanje raznih legendi.”
Verovatno zato mnogi istoričari koji najbolje poznaju događaje i ličnosti iz tog perioda nisu želeli da govore za Nedeljnik o misterioznim, poslednjim danima generala Bojovića.
“Njegova smrt je još jedna od istorijskih misterija koje mi nećemo rešiti”, kaže Bogojević. “Samo njegovo privođenje u tim godinama je kao osuda na smrt. To je čovek koji je u kontinuitetu imao više od šest godina rata, Prvi i Drugi balkanski rat, Prvi svetski rat, što je svakako ostavilo posledice po njega, a što se i vidi na njegovoj poslednjoj fotografiji. Ostareli, bespomoćni starac, u kućnom mantilu”, kaže Bogojević.
Nedenjljnik
