Sigurno ste u našem narodu imali prilike da čujete kako jedna osoba neku drugu naziva tabadžijom, želeći da je okarakteriše kao čoveka uvek spremnog za tuču i kavgu.
Ko su bile TABADŽIJE i odakle ideja da se baš ovaj nadimak upotrebi u svrhu karakterisanja neke osobine, saznajte na sledećoj stranici –
Naime, tabadžije su zanatlija koje imaju zadatak da „tabanjem“ tj. udaranjem omekšavaju vunenu tkaninu nastalu tkanjem.
Kada se vuna sa ovce ošiša, opere, uprede i upotrebi za tkanje, dobijena tkanina je oštra pod prstima i nije prijatna za nošenje jer „grebe“.
Tkaninu tada preuzima tabadžija koji je potapa u vodu i „taba“ drvenom udaraljkom koja liči na lopatu. Postupak se ponavlja više puta.
U nekim krajevima Srbije još uvek postoje aktivne tabadžije, u ovom pravom, zanatskom smislu –
Tabanje tkanine je karakteristično za južnu Srbiju i Makedoniju. Iako su mašine preuzele tabadžijsku ulogu, pretpostavlja se da danas još uvek postoje aktivne tabadžije.
Pored lopatice, za tabanje se koristi i posebna sprava napravljena od kestenovog drveta koja pokretana vodom kao vodenica, gnječi, taba tkaninu, koja je potopljena u tekuću vodu.
Zato se u našem slengu osoba koja je uvek spremna da istuče drugu, ili osoba laka na kavgi i tuči naziva BAŠ tabadžijom.
