У српском народу од давнина постоји веровање да када се куцне три пута у сто и изговори “пу, пу, пу” зло не чује наше речи.
Наши пагански преци веровали су да у дрвећу живе духови, а и сама стабла била су део религијских обреда, а куцањем у дрво веровали су да призивају духове из стабла у помоћ.
Овај обичај пренео се и у хришћанство, па једна група верника сматра да куцањем у дрво призива заштиту Исуса Христа, јер је свако дрво симбол крста на коме је био разапет.
Ипак, старац Илија Ноздрин сматра да је овај ритуални обичај само одраз слабости вере човекове, који тако показује своју беду и неверје.
“Шта Бог не допусти, то се никада неће догодити. А ми мислимо, да можемо избећи нешто лоше, ако куцнемо по столу и изговоримо: «Пу, пу». (Да не чује зло). То огољује нашу греховност, наше неверје, нашу беду. Верујемо у случајност, а не у Промисао Божју, верујемо у судбину, а не у Бога Сведржитеља, у чијим рукама је благостање или не благостање, не само одређених људи, него и судбина целог света.”
Извор: Опанак
