Ракија је универзални српски лек у народној медицини, Срби често пију по чашицу ракије пре сваког оброка, али на ште срца, након буђења. Пије се и у добром друштву, као кувана, а богами од ње некад зна и да заболи глава. Зашто је баш ово пиће толико популарно у нашем народу, сазнаћете након ових 11 чињеница!
1. Реч ракија је арапског порекла и потиче од речи „ал-рак“ што у слободном преводу значи – зној. У почетку је означавала пиће арак које се производило у Индонезији, Малезији и другим далекоисточним земљама, а добијало се дестилацијом преврелог сока или вина специјалних врста палми.
2. У Србији од сорти шљива које се најчеће користе за прављење ракије најзаступљенија је пожегача, а популарне су и друге ракијске сорте – црвена ранка, беле шљиве, моравка, метлаж. Поред шљиве популарне су и ракије од кајсије, дуње, крушке, грожђа и клеке.
3. Грејана ракија је неизоставна у дугим, зимским месецима. Ракија се обично пије док је врућа. Често се служи уз кисели купус, сланину, или гибаницу. Кува се углавном ујутру и намењена је првим комшијама, рођацима и пријатељима који свраћају на дружење. Одличан је аперитив и често се служи која „чашица“ пре јела.
4. У свакодневном говору јачина алкохола се често изражава у градима. Прерачунавање се једноставно може извршити помоћу једнакости: 1 град = 2.46 вол%. Јачина ракије одређује се помоћу алкохометра. Волумни проценат је број литара чистог етанола (чистоће 100 одсто) који се налази у 100 литара алкохолног пића односно, у водено-алкохолној смеси која то пиће чини.
5. Често се ракија користи у народној медицини. Комова ракија користи се за масаже, а разблажена се користи за приправљање облога за скидање телесне температуре и болове у грлу.
6. Додавањем ароматичних и лековитих биљака у ракију добијају се разни укуси у овом пићу, а оваква пића користе се за лечење. То могу бити мастика, линцура, ораховача.
7. Од грожђа се праве две популарне врсте ракије комова и лоза. Комова ракија пече се од комине након што се одточи вино, а лоза се пече од муљаног грожђа комине и сока.
8. Сваки произвођач има своје тајне при печењу ракије, а све у циљу како би добили што бољи крајњи производ. Један од таквих „тајни“ је прање ракије док излази из казана.
9. Ракија доброг квалитета може се припремати од плодова сваке воћне врсте, под условом да се правилно припреми и испоштује цео процес, од врења до печења и препека. Воћна врста одређује који тип ракије ћемо произвести, али и мешавине воћака некада могу бити добар извор за добијање фине воћне ракије. Љута ракија се добија препеком претходног добијеног дестилата односно меке ракије.
10. У нашим обичајима ред је да се важни датуми, почетак посла, добре вести обележе којом чашицом или неколико, или једноставно да се „наздрави” уз добро друштво.
11. Обичај је да се на свадбом позива буклијом у којој се налази ракија, и позвани пију из буклије а такође је обичај да се у буклију дода ракија оних које сте позвали на весеље.
agromedia.rs
