Predstavljamo vam izuzetno dobar tekst sveštenika Maksima (Prvozvanskog) koji objašnjava da li je moguće da ljubav dvoje supružnika posle izvesnog vremena tek tako “ispari”, ali i nudi konkretna rešenja kako da se brak i ljubav sačuvaju.
“Ljudi dolaze i govore: nema ljubavi. Eto, ta misao – nema ljubavi – ne sme se čak ni izgovarati. Čim se javi takva misao – izgovaraj Isusovu molitvu: „Gospode, Isuse Hriste, Sine Božiji, pomiluj me grešnog“. Ili „pomiluj me grešnu“.
Na ovaj način borimo se protiv pomisli koje nisu naše i ne dopuštamo zlim silama da obuzmu naše misli.
Zbog čega je to važno?
Živeo si sa jednom ili sa jednim, i, nije išlo. Ljudi su se dopali jedno drugom, bilo im je lepo, a zatim je prošlo deset godina i shvatili su da su stranci i razišli se kako treba. I zašto je Crkva protiv?
Postojala je jedna ljubav, sada je druga. Međutim, ovde je prisutna jako važna stvar: upravo kroz ljubav prema mužu i ženi, probijajući se kroz ta sama iskušenja, pomisli i ostalo – jedino tada se probijamo do istinske Ljubavi.
Jako je važno shvatiti da ljubav nigde ne odlazi. Jednostavno, prihvatajući misli mi dozvoljavamo đavolu da razori konkretno ne naše odnose sa mužem ili ženom – već pre svega naše odnose sa Bogom.
Šta mislite, da li đavola uopšte zanimaju naši odnosi sa mužem ili ženom?
Pa, veoma malo. Naravno, jasno je da je njemu uvek dobro kada je nama loše, ali šta je njegov glavni zadatak? Naši odnosi sa Bogom. Eto, sada se vidi zašto su naši odnosi u braku vredni Bogu. Zašto nam On jednostavno nije rekao: „plodite se i razmnožavajte“ i nije uredio partenogenezu.
Međutim, On je iz nekog razloga rekao: neka između njih postoji ljubav. Neka to bude brak. Neka to bude porodica. Neka čovek „ostavi oca svoga i mater svoju i prilepi se ženi svojoj i neka budu dvoje jedno telo“. Bogu je to veoma važno.
Zato što kroz bračnu ljubav čovek ushodi ka ljubavi prema Tvorcu. On se samo tada uči (ja sada posebno izostavljam monaštvo, jer govorimo o porodici) da ljubi Boga, kada ljubi svoju ženu. Ili kada ona ljubi svog muža. Eto, zašto je đavolu tako važno da razori ljubav.
Za zaprepašćenje je da, kao po pravilu, mi ne vidimo ono što se događa u našoj glavi i u našem srcu. Kod većine ljudi veći deo pomisli živi godinama. Oni ih čak i ne registruju. Ne primećuju misli koje se u njima nalaze. Eto to je zanimljivije od svega.”
Naravoučenije: Ljubav nigde ne odlazi. Borite se protiv svojih pomisli i negujte zajedničku ljubav koja je venčana u hramu božijem. Ako negde “zaškripi” evo i konkretnih saveta sveštenika Maksima Prvozvanskog: KAKO SAČUVATI BRAK: Mnogi nikad ne prepoznaju da je “caka” u OVOJ stvari protiv koje MORATE SNAŽNO da se borite!
Prema rečima sveštenika Maksima Prvozvanskog
Izvor: Pravoslavie.ru
