Postoji jedan stari srpski običaj u okviru svadbenih rituala koji se održao u mioničkom kraju. U nekim selima Mionice i danas uz brojne običaje vezne za svadbe i venčanja, praktikuju se i iglari.
Nakon venčanja, uveče kada mladenci dođu kući a mlada prvo veče provodi u novoj kući, dolaze iglari.
Iglari su grupa mladića i devojka, obično mladine sestre i braća. Oni nose korpu od pruća u kojoj se nalazi raznobojno pletivo u koje su udenute igle, započeti rad, obično dečje čarapice, pogača i ogledalo. Dok prelaze prag i donesu do mlade pletivo ne smeju progovoriti ni jednu jedinu reč. Ostali gosti sa mladoženjine strane ih zadirkuju pitanjima i šalama kako bi ih naveli da progovore. Kada stignu do sobe u kojoj je mlada, sa praga joj bacaju korpu u krilo. Trebalo bi da iz korpe ispadne pletivo. Nakon toga mlada kupi pletivo i vraća ga u korpu a onda uzima već ranije započeti rad i nastavlja ga. Sve dok ona ne započne pletenje svi iglari moraju da ćute. Ćutanje je tajanstveno obavljanje neke magijske radnje.
Ovo je izuzetno stari običaj koji se održao u fragmentima u nekim delovima Srbije. S obzirom na predmete koje donose iglari, ovom radnjom nastojali su da obezbede na prvom mestu plodnost, (dečji komad odeće), blagonaklonost predaka (pogača), i zaštitu od uroka (ogledalo). Ovaj neobični ritual je svojevrsni obred prelaza kojim se simbolično obeležava početak novog života.
Autor teksta: Ivana Đurić, dipl. etnolog i antropolog
