Nekada se računalo i merilo sasvim drugačije nego danas. Tadašnje mere za dužinu, širinu, zapreminu, težinu itd. više ne postoje. Ali, još uvek se mogu čuti u pojedinim krajevima naše zemlje.
Za vreme Turka glavna mera za težinu bila je oka, a ona se delila na dve poloke.
Roba se merila tovarom, a jedan tovar je imao sto oka.
Mera za dužinu bila je aršin koji je brojao 68 santimetara, a dužina od 12 aršina zvala se top.
Druga mera za dužinu koja se koristila bila je rasteg, a ona je podrazumevala dužinu od kraja jedne ruke do kraja druge raširene ruke.
Vinogradi i njive su mereni velikim konopcem koji je imao 16 rastega, a koristila se i mera motika koja je označavala prostor koji jedan čovek može motikom da okopa za jedan dan.
Vinograd se merio i kosirom, što je značilo koliko može jedan čovek da oreže u toku jednog dana.
Livade su se merile kosom, tj. koliko kosač može za jedan dan da pokosi.
Njive su merene ralom, odn. prostorom koji dva vola pooru za jedan dan.
Okom se, osim težine, merila i zapremina, a postojala je još jedna zapreminska mera koja se zvala vedro i iznosila je dvanaest oka.
Šinik je služio za merenje žita i imao je deset oka.
Težina novca odn. njegova vrednost u tursko vreme merila se ćesijom. Jedna ćesija tj. kesa vredela je petsto groša, dok se šezdeset groša prosečno računalo kao jedan dukat.
Novac se merio i tovarom, tako da jedan tovar blaga je sadržao 100 hiljada groša, tj 200 ćesija.
baštabalkana.com
