Gotovo nepoznatu svetosavsku himna „Poj, Srbe, poj“ u zaborav je bacila poznata i zvanična himna „Uskliknimo s ljubavlju“. Njen autor je Vukašin Radišić (1810-1843), profesor grčkog jezika i veliki intelektualac tog vremena.
On je za svoj glavni predmet, a to je bio grčki jezik, uradio i prvi udžbenik ove vrste kod Srba. 1837. napisao je „Grčku čitaonicu za upotreblenije srpske mladeži“, predvodio je hor u Kragujevcu, bio je sekretar srpskog poslanstva u Carigradu. Objavljivao je pesme i prevode sa grčkog. Nakon prerane smrti supruge i ćerke, bolest i tuga su slomile ovog zaslužnog i danas sasvim zaboravljenog čoveka. Preminuo je u 33. godini.
O tome kako je Sveti Sava u periodu od Prvog srpskog ustanka pa do četrdesetih godina 19. veka uvođen za patrona srpske prosvete, podrobno je pisano u našoj publicistici. Prema „Novinama Serbskim“ stoji da je u Kragujevačkom liceju 1840. godine svečano proslavljen Sveti Sava kao školski patron, i to zahvaljujući pre svega profesoru helenistike Vukašinu Radišiću. U njemu je sačuvan i opis proslave školskog svetosavskog dana te daleke 1840. godine, u kojem se nedvosmisleno vidi uloga profesora Radišića u tom događaju.
Kako je nastajala i kako je čuvana Radišićeva himna „Poj, Srbe, poj“
Na inicijativu književnika Jovana Đorđevića, ugledni etnografski pisac Milojko Veselinović zapisao je sećanje Alekse D. Đurića, kragujevačkog đaka u vreme kada je profesor Radišić pripremao svetosavske proslave.
„Kada sam došao u gimnaziju 1837. godine, Radišić počne pre Božića da peva sa učenicima tropar Svetog Save i ostale crkvene pesme koje se pevaju u crkvi na dan Svetoga Save; i pripremao je u školi sve što treba za školsku proslavu 14. januara iduće, 1838. godine. Tada sam čuo prvi put da pevaju učenici pesmu Svetom Savi Poj, Srbe, poj! um na nebo vodi svoj; i svi su je učenici u starijim klasama, koji su pojci, već znali – i reči i glas. Mi novi stupali smo uz njih i od njih učili pojati. Radišić je mene odredio da počinjem, jer sam imao visok glas. Eto tako sam ja onda bio u školi prvi pojac, te sam zapamtio i reč i glas svetosavske pesme. I docnije sam rado i češće pevao tu pesmu o blagim danima“.
Ovo je tekst himne koju je napisao Vukašin Radišić i posvetio je prvom srpskom arhiepiskopu Svetom Savi:
POJ, SRBE, POJ
Poj, Srbe, poj!
Um na nebo vodi tvoj!
Otud’ Arhipastir Sava
Nemanjićka sveta glava
Šalje danas zdravu
Rodu našem slavu
Poj! – goni s’ mrak
Svetal, bogat toči s’ zrak
Pravo Srb’ma na teme,
Da im niknu svuda imena.
Srbi umom jedri,
Srcem čisti, vedri!
Slava Svetitelju!
Hvala Učitelju!
Slava Prosvetitelju
Našem Pokrovitelju
Savi Arhipastiru
Slava budi po miru! –
***
Naš Srpski rod
Braće od sad’ divan plod;
Mudrost mu s’ domi stroje
Srpski sinci tud’ se roje,
Kupe medno bilje,
Svetitelj što šilje.
Oj Srpski gaj
Sušti biće nam raj!
Reke, gore i doline,
Polja, njive, luzi
Biće sreće druzi!
Slava Svetitelju!
Hvala Učitelju!
Slava Prosvetitelju!
Našem Pokrovitelju!
Savi Arhipastiru
Slava budi po miru!
Prezeto sa: bastabalkana
