Život svakog pravoslavnog hrišćanina treba da bude podvižnički. Bez našeg duhovnog i telesnog truda, potpomognutog Božjom blagodaću, nemoguće se osloboditi sile greha i sjediniti sa Gospodom.
Zato post u pravoslavnoj duhovnosti zauzima veoma važno mesto i bez njega nema napretka ni u jednoj hrišćanskoj vrlini. U davnoj prošlosti, pojam posta obuhvatao je potpuno uzdržavanje od bilo kakve hrane, da bi kasnije poprimio smisao uzdržavanja od jedne vrste hrane koja se naziva „mrsnom”, tj. onom koja u sebi sadrži masnoće životinjskog porekla, ali, u određenim periodima i od hrane koja je spremana na biljnim masnoćama.
Jedno od vrlo važnih pravila u životu svakog vernika jeste post sredom i petkom.
Na ove dane posti se tokom cele godine, izuzev trapave sedmice, nedelje nakon Vaskrsa. Nepoštovanje ovih posnih dana se osuđuje 69 kanonom sv. Apostola. Verovatno ste čuli da se petko posti zbog dece, ili da oba dana treba da poste roditelji, radi dobrobiti svog potomstva.Ovo je još jedna u nizu hrišćanskih zabluda.
Post sredom je određen u znak sećanja na Judinu izdaju Gospoda Hrista, dok petkom postimo jer je Gospod toga dana razapet na krstu.
U petak svaki vernik treba da posti, jer je to najtužniji hrišćanski dan – dan kada je Isus Hrist mučen i razapet na krst.
Dakle, post nije ograničen samo na roditelje ili one koji žele da imaju decu. Post zbog dece može da vam bude samo dodatna motivacija, odnosno želja da zbog vaših ranijih grehova ne ispaštaju vaša deca.
Vodite računa šta radite – nije retkost da se kazna za greh odražava na decu, kako i stara izreka kaže: “Roditelji jedu grožđe, a deci trnu zubi”.
Što se tiče duhovnog posta, sredom i petkom treba se više i usrdnije moliti, posebno čitajući one glave Sv. Pisma koje se odnose na izdaju Hrista, njegovo suđenje i raspeće.
