Свакодневно се сусрећемо са појмом вршњачког насиља иако често не знамо шта се све убраја у то. Постоји пуно питања која се тичу ове тешке теме која окупира наше втиће, школе и паркове,на која немамо прецизне одговоре.
Како би смо боље схватили ову тему, сазнајмо шта на то из свог личног и професионалног угла каже правница Бојана Богојевић. Када размишљамо и говоримо на тему вршњачког насиља не можемо, а да се не запитамо да ли смо и где смо као друштво и заједница погрешили, где и даље грешимо и како и на који начин мотивисати млађе генерације да исто више не чине.
На жалост тренутно не постоји систем, који би могао бити издвојен као имун на вршњачко насиље, већ се може рећи да постоје оне средине где је то насиље израженије, учесталије и оно где се насиље скоро чини непостојећим.
Оно што као правник и као неко ко је био жртва вршњачког насиља могу да кажем је да је најбитније не скривати исто јер скривање не пружа заштиту, невидљиви вапај за помоћ се не чује и прикривање бола не отвара очи пријатеља, родитеља, професора и надлежних органа.
Стигматизација жртава насиља уме деловати попут лавине оптужби, неверица, али једино уколико се о нечему врши едукација и шири свест о постојању и начинима спречавања можемо пронаћи исправно решење. Јер краткорочним активностима засигурно нећемо створити безбеднију средину, освешћенију заједницу и дугорочно остварење циља.
Подаци Групе за заштиту од насиља и дискриминације при Министарству просвете, науке и технолошког развоја показују да је најзаступљеније вербално насиље – вређање, сплеткарење, давање погрдних имена, исмевање, оговарање, ширење лажи, али је такође присутно и ударање, отимање, сексуално узнемиравање, снимање без пристанка и слање узнемирујућих СМС порука.
Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности детета и ученика или запосленог.
Насиље и злостављање може да се јави од стране: запосленог према детету, ученику, другом запосленом, родитељу, односно старатељу или другом лицу које је преузело бригу о детету и ученику (у даљем тексту: родитељ); детета и ученика према другом детету и ученику или запосленом; родитеља према свом детету, другом детету и ученику и према запосленом.
Разврставање насиља, злостављања и занемаривања на нивое има за циљ обезбеђивање уједначеног поступања (интервенисања) установа у ситуацијама насиља и злостављања када су актери деца, односно ученици (дете – дете, ученик – ученик, дете и ученик – запослени). Исти облици насиља, злостављања и занемаривања могу да се појаве на више нивоа, али се разликују у интензитету, степену ризика, учесталости, последицама и учесницима.
Први ниво вршњачког насиља
Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: ударање чврга, гурање, штипање, гребање, гађање, чупање, уједање, саплитање, шутирање, прљање, уништавање ствари.
Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: омаловажавање, оговарање, вређање, ругање, називање погрдним именима, псовање, етикетирање, имитирање, “прозивање”.
Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: добацивање, подсмевање, искључивање из групе или заједничких активности, фаворизовање на основу различитости, ширење гласина.
Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито, неумесно, са сексуалном поруком: добацивање, псовање, ласцивни коментари, ширење прича, етикетирање, сексуално недвосмислена гестикулација.
Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија и других комуникационих програма су, нарочито: узнемиравајуће позивање, слање узнемиравајућих порука СМС-ом, ММС-ом.
Други ниво вршњачког насиља
Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: шамарање, ударање, гажење, цепање одела, “шутке”, затварање, пљување, отимање и уништавање имовине, измицање столице, чупање за уши и косу.
Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: уцењивање, претње, неправедно кажњавање, забрана комуницирања, искључивање, манипулисање.
Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: сплеткарење, ускраћивање пажње од стране групе (игнорисање), неукључивање, неприхватање, манипулисање, искоришћавање.
Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито: сексуално додиривање, показивање порнографског материјала, показивање интимних делова тела, свлачење.
Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија су, нарочито: оглашавање, снимање и слање видео записа, злоупотреба блогова, форума и четовања, снимање камером појединаца против њихове воље, снимање камером насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика.
Трећи ниво вршњачког насиља
Облици физичког насиља и злостављања су, нарочито: туча, дављење, бацање, проузроковање опекотина и других повреда, ускраћивање хране и сна, излагање ниским температурама, напад оружјем.
Облици психичког насиља и злостављања су, нарочито: застрашивање, уцењивање уз озбиљну претњу, изнуђивање новца или ствари, ограничавање кретања, навођење на коришћење наркотичких средстава и психоактивних супстанци, укључивање у деструктивне групе и организације.
Облици социјалног насиља и злостављања су, нарочито: претње, изолација, малтретирање групе према појединцу или групи, организовање затворених група (кланова) које има за последицу повређивање других.
Облици сексуалног насиља и злостављања су, нарочито: завођење од стране ученика и одраслих, подвођење, злоупотреба положаја, навођење, изнуђивање и принуда на сексуални чин, силовање, инцест.
Облици насиља и злостављања злоупотребом информационих технологија су, нарочито: снимање насилних сцена, дистрибуирање снимака и слика, дечија порнографија.
Ниво насиља и злостављања условљава и предузимање одређених интервентних мера и активности
Права детета и ученика у Републици Србији остварују се у складу са Уставом Републике Србије, ратификованим међународним уговорима, Кривичним закоником, Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица, Закоником о кривичном поступку, Законом о прекршајима , Породичним законом , Законом о општем управном поступку, Законом о забрани дискрими, Законом о спречавању насиља у породици, Законом о посебним мерама за спречавање вршења кривичних дела против полне слободе према малолетним лицима , Законом о основама система образовања и васпитања и другим прописима којима се регулишу права детета и ученика.
Република Србија се ратификацијом Конвенције о правима детета Уједињених нација (“Службени лист СФРЈ – Међународни уговори”, број 15/90 и “Службени лист СРЈ – Међународни уговори”, бр. 4/96 и 2/97 – у даљем тексту: Конвенција), обавезала да обезбеди остваривање свих права детета, а нарочито, на заштиту од свих облика насиља, злостављања и занемаривања, потпуну информисаност, на правично поступање и заштиту приватности, као и да детету које је било изложено насиљу обезбеди подршку за физички и психички опоравак и његову социјалну реинтеграцију.
Као најинтересантнији Закон који се бави малолетницима се издвојио Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној заштити малолетних лица чије се одредбе примењују према малолетним учиниоцима кривичних дела, на пунолетна лица кад им се суди за кривична дела која су учинила као малолетници, а испуњени су услови које предвиђа овај закон, као и на лица која су кривично дело учинила као млађи пунолетници.
Важно је истаћи да лицу које у време извршења кривичног дела, није навршило четрнаест година, не могу се изрећи кривичне санкције ни применити друге мере које предвиђа овај закон, односно лица која нису навршила четрнаест година нису кривично одговорна.
Сходно узрасту учиниоца извршена је подела малолетника на: малолетнике, млађе малолетнике, старије малолетнике и млађе пунолетнике.
Кривични поступак према малолетнику покреће се за сва кривична дела само по захтеву јавног тужиоца за малолетнике који је стекао посебна знања из области права детета и преступништва младих.
За кривична дела за која се гони по предлогу или приватној тужби, поступак се може покренути ако је оштећени ставио предлог за покретање поступка надлежном јавном тужиоцу за малолетнике у року предвиђеном Законом о кривичном поступку.
Важно је истаћи да се према малолетним учиниоцима кривичног дела могу изрећи:
– васпитни налози;
– васпитне мере;
– казна малолетничког затвора и
– мере безбедности предвиђене Кривичним закоником, осим забране вршења позива, делатности или дужности.
- Малолетнику се не може судити у одсуству.
- Малолетник мора имати браниоца приликом првог саслушања, као и током читавог поступка.
- Малолетник се позива преко родитеља, односно законског заступника, осим ако то није могућно због потребе хитног поступања или других околности.
- Судија за малолетнике и судије већа за малолетнике морају бити лица која су стекла посебна знања из области права детета и преступништва младих.
- Судије-поротници бирају се из редова наставника, учитеља, васпитача, као и других стручних лица која имају искуство у раду са децом и младима.
Изузетно важно је истаћи да се без дозволе суда не сме објавити ток кривичног поступка према малолетнику, ни одлука донесена у том поступку и да органи који учествују у поступку према малолетнику, као и други органи и установе од којих се траже обавештења, извештаји или мишљења, дужни су да поступају најхитније како би се поступак што пре завршио.
Кривично дело насилничко понашање први пут је прописано у Кривичном закону Србије 1977. године.
Кривично дело насилничког понашања у праву Републике Србије прописано је у Кривичном законику чланом 344.
“Ко грубим вређањем или злостављањем другог, вршењем насиља према другом, изазивањем туче или дрским или безобзирним понашањем значајније угрожава спокојство грађана или теже ремети јавни ред и мир, казниће се затвором до три године”.
“Ако је дело из става 1. овог члана извршено у групи или је при извршењу дела неком лицу нанесена лака телесна повреда или је дошло до тешког понижења грађана, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.”
Радња извршења код дела насилничког понашања је алтернативно прописана и може се састојати у:
а) грубом вређању,
б) злостављању
в) вршењу насиља према другом,
г) изазивању туче,
д) дрском или безобзирном понашању.
Извршилац кривичног дела може бити свако лице, субјективно обележје бића кривичног дела јесте умишља.
Изузетно је важно истаћи да је кривично дело учињено са умишљајем кад је учинилац био светан свог дела и хтео је његово извршење или када је учинилац био свестан да може учинити дело па је на то пристао.
На самом крају можемо закључити да иако је насиље појам који је људском друштву познат од његовог самог настанка, не смемо га тиме оправдавати и доживљавати га као друштвено прихватљиво или начин да се уклопимо, јер никада не смемо да сметнемо са ума да жртва насиља може да буде свако од нас, имуних нема.
Текст је објављен у склопу пројекта “Улога родитеља у превенцији и борби против вршњачког насиља. Наша одговорност и заштита деце.” који је подржан од стране града Кикинда.
