Вргањ је од давнина био један од најпознатијих и најцењенијих печурки за јело и достиже велику цену на тржишту. Летњи се сматра најукуснијим међу вргањима.
Полуокруглог шешира светло до тамно смеђе боје, са дебелим белим препознатљивим репом и пријатним свежим мирисом меса, расте након летних киша, у полукругу, сакривен испод лишћа или иглица. Разрезан не мења боју, мада разне варијације из породице Болетус одликују се и том особином.
Припремамо га на све могуће начине. Може се користити свеж, а може се конзервисати сланом водом, прокувавањем и стављањем у саламуру. Права је посластица за кулинаре. Обично се динста на масти или маслацу са млеком и першуном. Kао додатак многим јелима чини их изузено укусним и неодољивим. Примећено је да је сушен укуснији од свежег, јер му се појачава мирис и боља су му гастрономска својства.
На подручју Власине вргањ (Болетус едулис) обично расте у храстовим, брезовим као и мешовитим шумама, има га и на пропланцима.
Време бербе је од јуна све до новембра. Kад почну суше, вргања је мање, све до средине августа. Тада почиње друго коло развоја вргања, које , ако време погодује, траје све до месеца новембра.
Србију волим
