Одржавање хигијене напољу, уз бакрач топле воде и лонче, а зими у кухињи било је уобичајено за сеоска, али и градска домаћинства све до 60-их година, а негде и касније, објашњава етнолог.
Купатила су у Шумадији масовно почела да се граде од 1960. године, а чак и 70-их многи су се лети купали напољу, а зими у кади крај шпорета. Дан за купање био је субота или недеља и када се негде ишло, посебно на вашар. Ноге су пране лети сваке вечери, али и на јавним чесмама на улазу у Крагујевац.
Наташа Николић, етнолог Народног музеја у Крагујевцу, бавила се у оквиру истраживања традиционалне културе током 20. века, и одржавањем хигијене у Крагујевцу и околних 17 села, посебно код деце. Део сазнања преточила је у изложбу „Фотографије детињства – 16 прича“.
– Купали су се у дрвеном или лименом кориту, лети напољу, на заклоњеном месту, иза куће, у воћњаку, у качари или шупи, подруму. За прање су користили домаћи сапун, сељачки, који се правио од лоја или домаће чисте масти са содом. Куповао се и сапун од јоргована, као и дечији сапун. Поједини су куповали мирисе и мешали их са лојем домаћег сапуна. Купљени сапун називао се „чисти сапун“.
– За прање косе сакупљана је кишница, а коса је прана и у цеђи (вода у којој је потопљен пепео од изгорелог дрвета, цеђ лепо пени) или „пераћим“ домаћим сапуном. Испирали су је мешавином воде и сирћета – наводи етнолог сазнања са терена.
У првој половини 20. века, али и касније, Шумадинци су се купали махом суботом или недељом, те када се негде ишло, посебно на вашар. Тада су косу прали јајима, због сјаја. Коришћено је и чичково уље за косу. После Другог светског рата, ученице тадашње Женске гимназије, које су долазиле из околних села, део пута су ишле босе, да би им обућа што дуже трајала, а при уласку у град прале су ноге на чесми. Брисале би их их крпом, а затим обувале чарапе и ципеле. Због тога је знао да се отегне ред на чесми код гробља у крагујевачком насељу Бубањ.
Одржавање хигијене напољу, уз бакрач топле воде и лонче, а зими у кухињи било је уобичајено за сеоска, али и градска домаћинства све до 60-их година, а негде и касније.
И 70-их година неки су уместо купатила имали приручна решења са буретом и уграђеним тушем. Буре би било постављено на диреке и ограђено шареницама (ткани прекривачи), касније најлоном.
