Na Lazarevu subotu, ili drugačije- Vrbicu, nekada su đaci sa sveštenikom ili učiteljem odlazili van mesta po vrbove grančice- Vrbicu, koju su ranije već stariji isekli. S tim grančicama uz zvonjenje zvona, vraćali su se u crkvu, gde se uz naročiti crkveni ceremonijal vršilo osvećenje Vrbice.
Osvećena Vrbica deljena je deci, koja su njome kitila svoje kuće.
Neko na ovaj dan odlazi na reku da se umije. Posle umivanja stave kamičak na nogu i bace ga što dalje, govoreći: Koliko sam ovaj kamen bacio, toliko zmija daleko od mene bila.
Na Lazarevu subotu, obično posle podne, deca naberu sveže livadsko cveće, koje se stavi u vodu da prenoći, a sutradan, na Cveti, ukućani se umivaju tom vodom i cvećem da bi bili zdravi i lepi.
