Milan Savić (56) iz Jamene kod Šida, pre 36 godina kada je polazio za Švajcarsku u nadi za boljim životom i većom zaradom, imao je samo jednu želju – da se ponovo vrati na dedovinu.
Posle provedenih gotovo 30 godina u Sankt Galenu, baveći se ugostiteljstvom, ova želja mu se ostvarila. Danas sa sinovima obrađuje oko 700 jutara vlastite zemlje, na kojoj ostvaruje vrhunske prinose primenom pune agrotehnike uz pomoć najsavremenije mehanizacije. Kaže, nema tih para, za koje bi prodao zemlju.
Milan se u Švajcarskoj bavio ugostiteljstvom, bio je suvlasnik jednog hotela. Posle smrti žene, koja je imala vlasničko pravo nad drugom polovinom hotela, prodao je svoj deo i zauvek sa porodicom napustio Švajcarsku. Kaže da se nije pokajao što se vratio u rodni Srem.
U selu Jamena na granici Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine, u Ulici Branka Radičevića, gde je pre tri godine reka Sava napravila najveću materijalnu štetu na stambenim objektima, nalazi se poljoprivredno gazdinstvo porodice Savić. Pri samom ulazu u domaćinstvo, velike šupe koje se pružaju dužinom dvorišta, a u njima parkirana poljoprivredna mehanizacija.
Traktor marke “klas” modernizovan, sa navigacijom, kao i kombajn istog proizvođača, starosti tri godine, te dvanaestoredna sejačica, sa kojom za dan Savići poseju 80 jutara zemlje, spremni su u svakom času da izađu na njive. Tu su i silosi kapaciteta do 1.000 tona. Najstariji domaćin i glava porodice Milan, sa ponosom kaže da celo gazdinstvo vode on i sinovi Đorđe (35) i Petar (23). U pomoć priskoči i najmlađa ćerka Milica (20), koja stečeno znanje u poljoprivrednoj školi u Šidu, rado prenese porodici.
– Dok sam bio u Švajcarskoj, samo sam kupovao zemlju, a uporedo počeo da gradim kuću i pomoćne objekte. Kad sam sve to završio, supruga Mirjana, i naših troje dece, rođenih tamo, rešili smo da se vratimo u Srbiju. Danas se bavimo samo proizvodnjom ratarskih kultura, sejemo soju, kukuruz i pšenicu, i zadovoljni smo poslom. Imamo ovde sve što nam je potrebno – priča naš sagovornik, koji kaže da je samo u zemlju uložio više od tri miliona evra.
Dvanaestoredna sejačica poseje 80 jutara za dan,Silosi za skladištenje roda kapaciteta do 1.000 tona.
Kada su dobre mašine i grupisane parcele, posao ide brže i lakše, tvrdi Milan, dodajući da sa setvospremačom tokom jednog dana pripremi začas sto jutara zemlje. Ne radi za druge uslužne poslove, jer od svojih obaveza, kako naglašava, nema vremena za ostale. Zato mu posao, teško i ne pada.
– U današnje vreme, seljak, koji obrađuje oko 10 jutara zemlje, decu školuje i vozi skupoceni auto, ide na more, na zimovanje… Uzima kredite, prezadužuje se, a tako ne može da se živi. Moraš da stvaraš, da bi kasnije ubirao plodove – savetuje ovaj domaćin, koji planira da ove godine sagradi i sušaru.
Savić je u selu najjači poljoprivredni proizvođač, kako po proizvodnji ratarskih kultura, tako i po obradivim površinama. U Jameni samo još jedno domaćinstvo obrađuje oko 160 jutara vlastite zemlje, dok ostali meštani imaju znatno manje posede. Nakon poplava 2014. godine, meštani tvrde da se zemlja još nije oporavila.
