Tatjana i Bojan Šimičević došli su pre šest godina iz Holandije u Kolut u blizini Sombora i odlučili da počnu da se bave poljoprivredom. Iako u Kolutu nisu nikada živeli, niti su o poljoprivredi bilo šta znali, hrabro su se upustili u novi posao i danas su vlasnici farme ovaca romanovske rase.
Tatjana je rođena u Holandiji i majka joj je Holanđanka, a Bojan je u Holandiji odrastao. Ipak, pre šest godina ostavili su poslove kojima su se do tada bavili – Tatjana posao sportskog terapeuta, a Bojan dizajn i odlučili su da se vrate u selo u kome je rođen Tatjanin otac, objavio je rtv.rs.
Šimičevići su zadovoljni svojim životom u Kolutu, svakodnevno uče i usavršavaju svoju proizvodnju. Sloboda je ono što ističu kao prednost života u Kolutu i rada na sopstvenoj farmi.
Uz Tatjanu i Bojana su i njihovi sinovi Silvije i Luka. U kući se govore holandski, srpski i engleski jezik.
– Bilo nam je neobično, jer o poljoprivredi nismo ništa znali. Puno smo tražili po internetu, učili i još uvek učimo. Ipak mislim da je odluka da dođemo ovamo bila prava odluka i još uvek ne želim da se vratim. Za mene je ovo mesto gde želim da budem – kaže Tatjana.
U Kolutu su nameravali da porodično imanje iskoriste za bavljenje poljoprivredom, ali su vrlo brzo videli da klasična ratarska proizvodnja ne donosi mnogo zarade, pa su odlučili da se okušaju u ovčarstvu. Krenuli su sa šest ovaca romanovske rase, a danas ih imaju stotinak.
– Ovo je farma romanovske ovce, a to je najplodnija ovca na svetu. Mi se bavimo samo genetikom, što znači da prodajemo samo ženska grla. Za sada nam ide dobro. Ova ovca može da ojagnji tri jagnjeta i dobra je za ukrštanje sa domaćim rasama zbog plodnosti tih ovaca. Jedna farma zahteva da se o njoj brine 24 sata. Najmanje posla je oko hranjenja i pojenja ovaca, a najveći deo posla je na njivama gde treba obezbediti hranu za ovce – objašnjava Bojan.
Sami na svom imanju proizvode sve što je potrebno za ishranu ovaca tokom godine i tako su zaokružili jedan ciklus. Ovce romanovske rase tek osvajaju Srbiju, pa Bojan planira i proširenje stada.
– Plan nam je bio 100 ovaca, a to smo ostvarili. Sada bismo hteli više, ali mislim da ih neće biti više od 150, jer za toliko ovaca možemo proizvesti hranu na našim njivama – kaže Bojan.
Pomoć države iz agrarnog budžeta do sada nisu imali. Ipak, ove godine nadaju se subvencijama.
– Kada smo mi kretali ova rasa nije bila priznata u Srbiji. Sada jeste i nadamo se ove godine subvencijama – kažu domaćini.
(Dijaspora.news/rtv.rs)
