Završnica popularne serije “Senke nad Balkanom” za mnoge Trsteničane ostaće zapamćena u znaku Vojislava Voje Tankosića, majora srpske vojske, vođe komita – četnika, jednog od osnivača Crne Ruke i učesnika najvažnijih istorijskih događaja u Srbiji, od Majskoga prevrata 1903. do Sarajevskoga atentata.
Upravo u Trsteniku, nadomak Zapadne Morave, ljutoj rani podlegao je slavni major Vojvoda Tankosić (1880-1915), čija je smrt uoči poslednje epizode ujedinila junake Bjelogrlićeve serije: inspektora Andru Taneta Tanasijevića, Krojača i Mustafu Golubića.
O njegovoj pogibiji istorija svedoči da je za vreme povlačenja srpske vojske 1915. kao komandant bataljona smrtno ranjen u Igrištu kod Velikog Popovića 31. oktobra 1915. Od posledica ranjavanja, umro je 2. novembra 1915. u svojoj 35. godini života u Trsteniku. Njegovi saborci, među kojima je bio Đuro Šarac, šatorskim krilom preneli su ga do voza, a potom dopremili do rezervne vojne bolnice u Trsteniku, gde je preminuo. Potom su ga odneli i zakopali tajno na trsteničkom groblju, ali su Austrijanci ipak uspeli da ga pronađu, otkopaju i nakon ustanovljivanja identiteta, slikaju leš, kako bi uverili javnost da je ipak mrtav. Uz sliku groba i leša, objavljen je i tekst u kome su, osim obaveštenja kako je „došao kraj Voji Tankosiću“, pominjani prestolonaslednik, utlimatum njihove vlade, kao i detalj o tome da je Tankosića, pogibijom u njihovoj balkanskoj ofanzivi sustigla kazna. Posmrtne ostatke prenela je njegova majka Milja, uz pomoć Udruženja srpskih četnika i sahranila na beogradskom Novom groblju 1922. godine. Grob mu se danas nalazi IV parceli, u trećem redu, grobno mesto broj 6.
“Znamo da je Tankosić svega dva dana poživeo u bolnici, a kako je austrougarska vojska napredovala i Tankosić bio vrlo tražen, ranjeniku su poskidali sve epolete i druga obeležja”, predočava, za “Novosti”, Jelena Vukčević, istoričarka trsteničkog muzeja.
Misterija se nastavila i posle smrti, za koju pop Stevan Nikoletić beleži da se dogodila 20. oktobra po starom kalendaru. Do danas nismo sigurni gde je major tačno počivao do istorijskog otkopavanja.
Potomak Vojislava Tankosića, beogradski inženjer u penziji Gradimir Nikolić, autor knjige “Mirno spavaj vojvodo”, svedoči da je izvesno da su uz majora, uvek išli Golubić i Šarac, a da ga je drugi i sahranio.
“Postoji nekoliko neistraženih verzija o lokaciji tih prvih humki, jedni tvrde da su ga sahranili odmah iza bolnice, da je potom krišom prebačeno telo na drugo mesto, ali da je jedan apotekar to video i kasnije informaciju u vezi s tim otkrio Austrijancima”, kaže Gradimir Nikolić, unuk Mileve Nikolić, rođene sestre majora Voje, koji nije imao potomstva.
“Druga varijanta je da je bio zakopan negde kod manastira Ljubostinja. Postoji mogućnost i da je taj apotekar lažno prokazao mesto humke, možda i po nečijem zadatku, kako bi se sakrila prava lokacija. To je čudna priča, kao i sve druge koje prate Vojislava Tankosića, odgovornog za rad vrlo efikasne srpske tajne službe na terenu.”
Istoričarka Jelena Vukčević kaže da je “slučaj Tankosić” eskalirao kada je izvesni apotekar Svetolik Trajković spomenut u listu “Tribuna” u broju od 29. juna 1919. u rubrici “Sramni stub”.
Naime, autor teksta Radovan Perović Nevesinjski iz Trstenika prozvao je Trajkovića da je Tankosićev grob “prokazao Švabama”, te da je od guvernmana zbog toga dobio privilegiju da ima apoteke u Trsteniku i u Vrnjačkoj Banji i dekret da ne može biti interniran.
Međutim, list je, dodaje naša sagovornica, bio zatrpan protestnim pismima i ispravkama i to sa adresa najuglednijih Trsteničana, pa je 3. jula objavljen demanti i izvinjenje apotekaru za koga se navodi da je “činio nebrojena dobročinstva u celom svom srezu”.
Tek, Austrijanci se nisu smirili dok nisu obavili ekshumaciju, a leš i grob fotografisali (svedočanstvo je danas u Vojnom muzeju).
“Austrijanci su posle detaljne pretrage i raspitivanja kod mesnih vlasti, ipak, pronašli grob i posle stručne ekspertize, utvrdili da se radi o legendarnom komiti koji im je toliko zagorčavao život”, istražuje Milorad Belić, autor knjige “Komitski vojvoda Vojislav Tankosić”.
Belić podseća da su ceo prizor fotografisali i, uz sliku, u austrijskoj i mađarskoj štampi objavili između ostalog: “Kraj Voji Tankosiću. Demon svetskog rata, podstrekač ubistva prestolonaslednika Voja Tankosić, major srpske vojske, čije je izručenje u ultimatumu tražila naša vlada od Srbije. Majora Tankosića sustigla je kazna…”
Ko je bio vojvoda Vojislav Tankosić?
Rođen je u maloj Rukladi, nadomak Uba i Lajkovca. Bio je učesnik ključnih istorijskih dešavanja u Kraljevini, aktivan član Narodne odbrane, jedan od osnivača “Crne ruke”. Kao potporučnik je učestvovao u zaveri protiv kralja Aleksandra Obrenovića i u Majskom prevratu 1903. godine. Komandovao je vodom, koji je streljao braću kraljice Drage. Tankosić je važio za jednog od najodvažnijih komitskih vojvoda i za dobrog strelca. Vodio je napad na bugarsku četu u selu Stracinu 1908. što umalo nije izazvalo srpsko-bugarski rat. U Beograd se vratio jula 1908.
Pred izbijanje rata, marta 1912, prekomandovan je u štab graničnih trupa, sa ciljem da obučava dobrovoljce. Dolazili su mu dobrovoljci iz svih srpskih krajeva. Tankosić je bio veoma strog pri selekciji, pa je od 2.000 odabrao samo 245 dobrovoljaca. Tada je odbio Gavrila Principa zbog slabe konstitucije.
Bio je istaknuti učesnik balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, odlikovan Karađorđevom zvezdom, aktivni komitski vojvoda, špijun, Apisov čovek od poverenja, čovek iz senke Vidovdanskog atentata.
U Trsteniku Tankosiću ima svoju ulicu, a 2005. godine podignut mu je i spomenik.
Kurir.rs/Novosti
