Један од највећих српских војсковођа, војвода Радомир Путник, био је међу најодликованијима за своје заслуге у ратовима. Међутим, његова силна одликовања, како страна тако и домаћа, нико није могао да види да би тако нешто могао и да закључи.
За његова дела чуо је и цели свет, а војвода је вешто скривао своја одличја из једног њему врло важног разлога…
Војвода Радомир Путник је током своје богате војничке каријере био два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату.
Орден Карађорђеве звезде 1. и 2. реда, Орден белог орла 3, 4. и 5. реда, Орден таковског крста са мачевима 5. реда, Орден Светог Саве 1. реда, Златна и сребрна медаља за храброст, Споменица рата за ослобођење и независност 1876—1878, енглески Орден Светог Михаила и Светог Ђорђа са лентом 1. реда, руски Орден Светог Станислава 1. реда, француски Орден Легије части 2. реда… само су нека од силног ордења војводе Путника.
Ипак, постоји један врло важан разлог због ког Радомир Путник скоро никада није носио своја одликовања!
У личном животу славни војсковођа је био миран, повучен и скроман човек. За време балканских ратова, наредио је да дневнице потпоручника и војводе буду исте – три динара дневно.
У јавности никад није био разметљив и није волео хвалисавце. Његово избегавање да у јавности носи своја одликовања прочула су се и остала је забележена прича да је старог војводу неко једном питао зашто је то тако.
– Моје декорације су испод мундира – у једној реченици је одговорио војвода Путник.
Стар и онемоћао, Радомир Путник преминуо је у току Првог светског рата. Тешко болестан, Путник је стигао у Скадар 6. децембра 1915. године, а 9. јануара 1916. је пребачен на Крф, где се лечио до септембра исте године. Са Крфа је отишао у Ницу да настави лечење, где је и преминуо.
Његови посмртни остаци су у Краљевину СХС, пренети тек 6. децембра 1926. године, скоро десет година након његове смрти. Сахрањен је 7. децембра на Новом гробљу.
Дневно.рс
