Српски позоришни, телевизијски и филмски глумац Властимир Власта Велисављевић 28. јула ове године напуниће 92. У свом животу преживео је и доживео свашта, толико да би се могао написати и извести један дужи позоришни комад. Био је заточеник комунистичког и нацистичког логора, доживео је клиничку смрт и погрешну дијагнозу рака, имао три брака и суочио се са издајом супруге преко које није могао да пређе. И након свега, Власта и у десетој деценији ужива на даскама које живот значе, вози аутомобил и зрачи оптимизмом. Почасни је члан Југословенског драмског позоришта.
Глумом је почео да се бави 1938. године, са дванаест година, на сцени Мањежа, Народног позоришта у Београду, а у својој каријери је остварио око 350 улога у позоришту, на филму, и телевизији. Најширу популарност стекао је улогом магистра Ђорђевића у серији Бољи живот и као део сталне поставке легендарне представе Буба у уху коју је на даскама ЈДП-а играо преко четрдесет година.
Власта je 1943. био ухапшен и одведен у нацистички логор Дортмунд Херде, у коме је био приморан да обавља физичке послове. Из логора је успео да побегне 1944, уз помоћ једног од мајстора у фабрици, који му је дао немачку пропусницу, захваљујући којој је успео да стигне назад у Београд. “Спасло ме је то што сам био млад и здрав јер су ме, уместо да ме пошаљу у гасну комору, нацисти користили као радну снагу у фабрици граната и оружја у Дортмунду. Један од мајстора у тој фабрици узео ме је за свог помоћника. Дао ми је немачку пропусницу, која ми је, кад сам већ побегао из логора, помогла да се преко Минхена најпре дочепам Загреба, а онда Земуна и Београда,” испричао је Власта Велисављевић.
Након рата, Власта је са неколико другова покушао да побегне у Америку, али је био ухваћен и одведен у затвор на Ади Циганлији, из којег ускоро пуштен. Он је провео и три године у затвору на Голом отоку, на који је одведен 1950. након што су код њега, наводно, пронашли руске књиге, које су тада биле забрањене. Према његовим речима, он није желео да изда кума, који је био пуковник у ЈНА, којег су оптуживали да је Стаљиниста. Када је у Србији донет закон о рехабилитацији, Власта је поднео захтев, те је рехабилитован као заточеник Голог отока. Приликом хапшења, он је био студент треће године Позоришне академије у Београду, на којој је касније и дипломирао, у класи Мате Милошевића.
– На моју су жену тих година вршили притисак да ме се одрекне. И одрекла ме се. Али ме је и чекала, мислећи да ћу разумети и да ћемо наставити тамо где смо стали. Како да наставимо? То не може. Ако вас неко у најтежем тренутку изда, ако вас се одрекне, онда не вреди, готово је! Нисам хтео да јој опростим – испричао је глумац који каже да су око њега биле жене које су пристајале на тешке услове, али се нису одрицале својих мужева.
Његова супруга се након свега поново удала и са тим човеком је отишла у Америку. Са њом има и ћерку која је, када је стасала, због тешке ситуације отишла у Америку за мајком где и данас живи са његовим унуцима. Власта је током живота имао три брака и често је у интервјуима истицао да је трећи пут најслађе. Власта је током живота доживео и клиничку смрт, а када се пробудио из коме вратио се на позоришну сцену. Пре пар година онколог му је дијагностиковао рак и рекао да мора да иде на зрачења. “Одбио сам, нисам хтео да се зрачим. После силног убеђивања с тим младим доктором, на крају сам ипак пристао да сутрадан дођем на још један преглед. Следећег јутра, ту у ходнику, налетео сам на његовог старијег колегу, лекара који ме је препознао с телевизије. Попричали смо, прегледао ме је, погледао налаз скенера… Видим, чуди се човек. Позвао је колегу, онда и неку докторку. „Па, ви немате ништа!“, рекао ми на крају. „Какав рак?!“ – објаснио је Власта у интервјју за „Њузвик“.
