У свом излагању под називом “Мушкарац и жена”, ког је у оквиру истоимене књиге приредио Бојан Јовановић, Владета Јеротић се бавио односом између мушкарца и жене са психолошке, биолошке, религијске и социолошке тачке гледишта, разматрајући њихове различитости и улоге у браку заједно са развитком друштва, преко патријархалног доба до савременог доба еманципације жена.
У завршном делу његовог излагања саопштио је неколико својих уверења о томе одакле у савременом браку толико конфликата, свађа, све до мржње, растављања и међусобног оптуживања.
Владета Јеротић је овде изоставио спољашње разлоге попут економских и др. који нису за потцењивање, већ се усредсредио на оне скривене разлоге, психолошке и психопатолошке, који доводе до тешких судбина у браку.
Истичући да је конфликт део сваког брака, доброг и лошег, цитирао је теорију брачног психотерапеута Паваа Брајша. Наиме, Павао Брајш разликује брачне партнере који се добро и квалитетно свађају и оне у којима је свађа лоша и погубна за оба партнера.
“Квалитетна свађа је, према Брајши, она која не увлачи неког трећег у свађу (поготово не дете), која треба да остане у садашњости, овде и сада, не дозивајући заједничку или појединачну прошлост. Квалитетна свађа је и она која се не претвара у садомазохистички однос, у коме је једна страна мучитељ, а друга жртва.
Најчешћи разлози конфликата у браку јесу егоистично и егоцентрично понашање партнера, манифестно или прикривено, једнострано саможртвујуће држање у браку, сексуално неслагање, неверство и брак у ком је дете најважније биће у кући.”
Брачна љубав, према Владети Јеротићу, мора постојати паралелно уз родитељску љубав. Дете треба волети УЗ брачног партнера, а не УМЕСТО њега. Детету није довољна љубав само према њему самом, већ и међусобна љубав родитеља, закључио је Јеротић.
Опанак
