U srpskim manastirima peva se jedna duhovna pesmica (potiče od vladike Nikolaja Velimirovića): ,,Bog je uvek blizu, čovek je daleko“. Za sve ljude u svetu koji veruju, Bog je blizu, za hrišćanina, od vremena dolaska Isusa Hrista u svet.
Bog je u čoveku; u centru opštečovečanskog religioznog arhetipa našao se Isus Hristos. Uzaludan je, iluzoran, pa i opasan pokušaj čoveka rođenog u hrišćanskom svetu da umesto Isusa Hrista u centar svoga religioznog arhetipa stavlja Budu, Krišnu, Muhameda.
Ovakve pokušaje, naročito učestale u 20. vijeku K.G. Jung objašnjava neuspjehom institucionalne hrišćanske crkve na Zapadu da ljudima u ovom veku prenese ubedljivo, doživljajno i iskreno svoju veru u Hrista. Pošto je ova vera očevidno znatno oslabila, upravo kod zvaničnih predstavnika hrišćanske crkve, praznina koja se prirodno pojavila u bogočežnjivoj duši čoveka, počela je da se popunjava surogatima, najčešće iskrivljenim predstavama (sklepanim za evroameričke ljude) iz velikih azijskih religija, čija dubina i visina odgovara azijskim narodima – mada se sve češće postavlja pitanje da li i ovim narodima odgovara njihova sopstvena religija, posle nezadrživog prodora zapadne civilizacije racionalnog, ekstravertovanog karaktera – ali ne i narodima zapadnoevropske civilizacije i kulture.
Jedan od poslednjih velikih ruskih svetitelja 20. veka, sveti Jovan Kronštatski poručuje: ,,Kad se moliš Ocu, Sinu i Svetom Duhu – Trojičnom Bogu, ne traži Ga van sebe, gledaj Ga u sebi, kao Onog koji u tebi živi, koji te sasvim poznaje, sveg te prožima. Imaj u vidu da je Bog u tebi kao Njegovoj slici i prilici, uvek i na svakom mestu prisutan, ti misliš posredstvom Oca, govoriš posredstvom Sina, deluješ kroz Duha Svetog“.
Do kraja očovečena religija, hrišćanska, silaskom Boga u čoveka Isusa, zahtijeva od hišćanskog čoveka dvostruk napor i dvostruku veru: Bog je u čoveku, dostupan i otvoren za čoveka u svakom trenutku čovekove otvorenosti za Njega i, Bog je van čoveka, nedostupan i neshvatljiv.
Čovek je slobodan da primi Boga ili da ga odbaci. Bog nas zove, priziva, poziva na gozbu, na bezbroj načina: u Crkvi, na liturgiji i Evharistiji, u molitvi, u prirodi kada njome šetamo i divimo se njenim čudima, kada slušamo božansku muziku Badža, Hendla, Mocarta, Betovena, kada čitamo Knjige sveta u kojima se Bog otkrivao ljudima, kada zavolimo nekog čoveka; Bog nam se nekad otkriva i u snu. Zar je moguće da smo toliko gluvi i slepi, tupi i nezahvalni, jer se žalimo da nigde Boga nismo otkrili, što bi trebalo onda da znači, da Boga i nema!
Psihološka, ali i religijska zrelost čoveka se ogleda u relativno harmoničnom spoju njegovih sećanja, mišljenja i odluke. Mnogo je smetnji, prepreka i nevolja s kojima se suočava čovek svakodnevno, kada se u njemu jednostrano razvija osećanje ili mišljenje ili samo volja.
Kada je u pitanju hrišćanski čovek, pretjerano razvijena osećanja vode nizu tzv. konfliktnih situacija u svakodnevnim međuljudskim odnosima, ali i mogućem fanatizmu u veri: kada mu je intelekt hipertrofirao, vera hladi i postaje apstraktna; a kada je volja istaknuta – hrišćanskom čoveku preti autoritarno ponašanje.
Valja primetiti da sveti Grgur iz Nise kada govori o prizivu Bogu i odzivu čoveka, ne kaže da čovek treba da se odazove Bogu osećanjem ili mišljenjem, nego voljom. Posedovali ljudi preterano jaku volju ili normalnu, uvek će ta i takva volja čovekova slobodno odlučivati i biti odgvoorna za njihovu odluku.
Izvor: Magazin Sedmica
Jos jedno hriscansko sranje. Rodjen u hriscanstvu. Hriscani su ko Pavelic isto cinili sa Srbima. Klali iseljavali i prekrstavali. Gledaju nas Perun, Svetovid,Dazbog i RAMHA i cekaju kada cemo se vratiti pravoj veri. Birajuci Boga biramo sudbinu. Odkako su hriscani dosli na nas prostor pocinju ratovi medju Srbima.
Bog je jedan jedini a religuju su izmislili ljudi. Kada prestanemo da se opredeljujemo prema religiji prestace i ratovi i ljudska nesreca. Steta za ovakvog coveka da u starosti nije shvatio ko je Bog. Ali ima jos vremena shvatice, najgore je sto ovakvim izjavama truje nas mozak. Tako isto i ekstremni muslimani govore da je samo njihova vera prava vera.
Bog nije niti u hriscanstvi niti u muslimanstvu ili jevrejstvu, Bog nema veze sa hriscanstvom i religijom. A nama Srbima su nametnuli da slavimo tamo neke jevreje kao svoje svece.