Још из доба римског периода потичу виногради смештени између Вршачке планине и банатске равнице. На овом месту праве се најквалитетније и најпрефињенија вина из наших крајева.
Поред тога што историја производње вршачких вина сеже у далеку прошлост, грожђе од којих се она израђују расту у прелепом природном окружењу које је тешко дочарати речима.
Писани подаци о вршачком вину потичу још из 1494. године, када је сворски економ Будима платио буре вршачког вина 10,5 форинти за угарског краља Ладислава.
У 19. веку вршачки виногради били су једно од највећих у Европи.
Вршачко вино негује се на традиционалан начин – у дрвеним бачвама, што му даје препознатљив и префињен укус, који представља праву посластицу за љубитеље вина из целог света.
Неколико занимљивости о винима из Вршца!
Винова лоза је саставни елемент грба града Вршца који је усвојен још 1804.године.
У 19. веку ово је било највеће виногорје у Угарској, а по неким подацима и у Европи и простирало се на 17000 јутара (10.000 ха).
Године 1875. забележена је рекордна берба грожђа и тада је произведено милион акова вина (1 аков=56 литара). Целокупно занатство и пољопривреда било је тада усмерено ка виноградарству, па су те године Вршчани морали да увозе жито како би се прехранили.
Грожђе квалитетних и врхунских сорти се и даље бере ручно. У јеку бербе ангажује се од 800 – 1200 сезонских радника што говори о величини ових плантажа.
Плантаже су концентрисане око Вршачких планина, тако да се грожђе веома брзо довози до прерадних капацитета и тиме задржава своју свежину.
Serbia.com