Црвени кончић се у Србији редовно може видети завезан за зглоб мале деце, поготово беба. Овај обичај има изузетно дугу традицију и вековима се практикује широм света. Како то најчешће бива, када се неки обичај укорени, вишеструко се практикује иако већина ни не зна његову праву намену нити да ли она уопште постоји. Има и оних који га носе искључиво као модни детаљ. Како и зашто се овај обичај појавио?
Кончић као врста амајлије вековима се користи у будизму, хиндуизму и јудаизму. Код хиндуса свештеници у току молитве верницима везују црвени конац за руку. Код мушкараца и удатих жена се ставља на десну руку, а код девојака на леву. Верује се да појачава моћ молитве и доприноси духовном уздизању.
Прочитајте и: Манастир Томић, бисер Ресавске Свете горе: Рај за љубитеље средњевековних манастира
Међу Јеврејима устаљено је веровање да црвени кончић има моћ да отера зло и умањи негативну енергију. Осим што штити од несрећа, има позитиван учинак на здравље и може да заштити производе од кварења. Јевреји обично користе вуницу коју везују на леву руку и то не искључиво код деце. Некада су практиковали обичај да односе овакав кончић на гроб мученице Рахеле, недалеко од Витлејема, да би му појачали позитивно дејство и енергију. Овакав кончић наводно је имао снажнију моћ од обичног. Такође, за заштиту деце, кончић је везиван за креветац или колевку.
Утицај овог сујеверја попримио је такве размере да се и код нас често трага баш за кончићем донетим из Израела. У Србији црвени кончић се традиционално носи као заштита од урока, тј. урокљивих очију. Од једноставних кончића које су унуцима везивале баке до модерних верзија – све је у оптицају. Данас се, веровали или не, продају чак и у златарама. Некада се комбинују са најразличитијим привесцима од племенитих метала и представљају својеврстан накит. Временом, у исту сврху поједини почињу да носе црвене бројанице.
О црвеном кончићу су испеване песме, а појављује се и веровање да има лековите моћи. Народно предање каже да појачава циркулацију и умањује бол у зглобовима. Порекло овог веровања највероватније лежи у чињеници да су наши стари лечили болна места утопљавањем и то најчешће вуном. Привијали су вунене комаде одеће на болна места и на овај начин лечили тегобе у леђима, зубобољу и главобољу. Такође, у црвену вуну су умотавали превремено рођене бебе.
Ево и старог рецепта за лечење брадавица црвеним кончићем:
– Везати кончић на зглоб или ножни чланак, већ у зависности од места на коме се појавила брадавица.
– Носити две недеље.
– Скинути кончић па га закопати у земљу.
– Када кончић иструне, нестаће и брадавица.
Извор: Опанак
