Велики петак се, од свих дана Велике недеље, празнује као велики црквени празник. То је дан жалости за Христом који је осуђен и разапет на крст. За хришћане Велики петак је дан жалости, дан у коме се све одвија у знаку тужног догађаја. У православним црквама тада ни црквена звона не звоне, већ се уместо таога клепа, тј. лупа по дасци.
На Велики петак држи се строги пост. Понеко чак ништа не једе на овај дан.Тога дана, пре сванућа боје се васкршња јаја за све укућане и госте. Некада су се јаја шарала само воском, док данас постоје многе развијене технике фарбања јаја.
Прво јаје које се офарба на Велики петак дана зове се чуваркућа. Оно се стави поред кандила и чува до Ђурђевдана, када се са разним травама и цвећем потапа у воду.
На Велики петак се није радило. Нису се обављали послови ни у пољу, ни у кући. Изузетак је било само фарбање јаја.
Велики петак: Дан жалости за разапетим Христом
