Veliki četvrtak i Veliki petak spadaju u najbitnije daneu poslednjoj sedmici Velikog posta, strasnoj sedmici.
Sedmica pred Vaskrs neziva se još i velika sedmica, jer je Isus Hristos u ovoj nedelji učinio velika dela. To je, ujedno, i sedmica najstrožeg posta.
Isus je uništio smrt, pobedio greh i skinuo prokletstvo sa ljudskog roda, čime mu je otvorio put ka raju. Naziv “strasna”, ova nedelja je dobila, jer su u ovim danima pojačane molitve, bdenja, kao i post.
Interesantno je da ovaj naziv potiče još iz toga što se, prema narodnom predanju, u istočnoj Srbiji i Leskovačkoj Moravi u ovoj nedelji, supružnici suzdržavaju od bračnih obaveza.
Na Kosovu postoji naziv i strašna nedelja, jer se farbaju vaskršnja jaja od kojih se prvo zove strašnik. Po narodnom verovanju, strašnik može da odagna strah i razbije gradonosne oblake. Ova nedelja je radna i u njoj se vrše velike pripreme za najveći praznik, Vaskrs, kada se ništa ne radi.
Veliki četvrtak
Veliki četvrtak je u potpunosti posvećen ratarstvu. Svi radovi su zabranjeni osim sejanja lubenice. Verovalo se da će lubenice, ako se poseju na ovaj dan, biti napredne. Takođe su rađene obredne radnje oko stoke, kako bi bila zdrava, jaka, kako bi se množila i davala mleko.
Na Veliki četvrtak, žene odlaze na reku gde pale sveće, koje pričvršćuju na malim daskama, i puštaju ih niz vodu. Ovaj ritual posvećen je dušama mrtvih.
