46 godina prošlo je od početka epidemije variole vere odn. velikih boginja na teritoriji tadašnje SFRJ 1972. godine. Znak za uzbunu 14. marta 1972. godine stigao je sa Kosova. Epidemija je počela u selu Danjane kod Đakovice i proširila se preko Novog Pazara na Čačak i Beograd.
Na dan 14. marta 1972. godine u Prizrenu se postavila sumnja, a narednog dana je u laboratoriji Instituta „Torlak” izolovan opasan virus velikih boginja, koji je odneo 35 života i od kojeg je obolelo 175 ljudi u bivšoj Jugoslaviji. Reč je o poslednjoj epidemiji variole vere u Evropi, kada je Beograd bio ugrožen grad, a na ulicama su vladali strah, panika i redovi za vakcinaciju.
Iako neki sumnjaju u zvaničnu verziju kako je virus stigao u našu zemlju, pretpostavlja se da je zaraza počela kada je tridesetpetogodišnji Imbrahim Hoti iz jednog sela kod Orahovca na Kosovu doneo virus iz Južnog Iraka, po povratku sa hadžiluka. Smatra se da je zarazio sedmoro rođaka i još četvoro ljudi na pijaci, a pretpostavlja se da je počeo da se širi brzinom munje kada ga je dobio Latif Mumdžić (29), učitelj iz jednog sela kod Tutina, koji se zarazio tako što je s Hotijem bio u istom autobusu. On je zatim virus preneo na 38 ljudi, a kada je dobio prve simptome zaraze, verovalo se da je imao alergijsku reakciju na lek. Posle njegove smrti, simptome variole je dobio njegov brat kod koga je utvrđena prava dijagnoza. I haos je krenuo…
Ekipa virusologa i epidemiologa s Instituta „Torlak” ugledala je pod mikroskopom virus variole vere 15. marta 1972, a već sutradan „Glas Amerike“ je objavio je da će Jugoslavija čitavu nedelju biti pod embargom. Građani Jugoslavije još nisu bili obavešteni o epidemiji. Strah je tada paralisao Beograd, jer se variola lako prenosila kapljičnim putem. 22. marta proglašen je karantin u Dermatovenerološkoj klinici. Počinje vakcinacija stanovništva Beograda. Formira se karantin u objektu „Čarapićev brest”. Proglašena je epidemija koja je trajala do 30. aprila, kada je dekretom proglašeno odjavljivanje da bi se spasla turistička sezona na Hrvatskom primorju. Po rečima dr Radmila Petrovića, manjih talasa obolevanja bilo je do sredine maja. Zbog te političke igre, kasnijeg prijavljivanja i ranijeg odjavljivanja epidemije, sumnja se da je obolelih bilo više nego što je zvanično zavedeno. Zvanično, 19. maja poslednji izlečeni napustio je Kliniku za infektivne bolesti u Beogradu.
Epidemija variole vere poslužila je reditelju Goranu Markoviću da 1982. godine snimi istoimeni film, tačno deceniju nakon epidemije. Prema ličnom priznanju, Variola vera je bila najzahtevniji i najteži projekat koji je Marković ikada snimio.
Danas zvanično nema ove bolesti, ali se virus čuva u dve laboratorije na svetu, u SAD i Rusiji, i predstavlja najmoćnije biološko oružje.
Opanak, Politika, Blic
