Кад је Србијом харала вариола вера: Епидемија због које се и данас сумња да је број оболелих и преминулих у СФРЈ био већи него што је званично заведено

46 година прошло је од почетка епидемије вариоле вере одн. великих богиња на територији тадашње СФРЈ 1972. године. Знак за узбуну 14. марта 1972. године стигао је са Косова. Епидемија је почела у селу Дањане код Ђаковице и проширила се преко Новог Пазара на Чачак и Београд.
На дан 14. марта 1972. го­ди­не у При­зре­ну се по­ста­ви­ла сум­ња, а на­ред­ног да­на је у ла­бо­ра­то­ри­ји Ин­сти­ту­та „Тор­лак” изо­ло­ван опа­сан ви­рус ве­ли­ких бо­ги­ња, ко­ји је од­нео 35 жи­во­та и од ко­јег је обо­ле­ло 175 љу­ди у бив­шој Ју­го­сла­ви­ји. Реч је о по­след­њој епи­де­ми­ји ва­ри­о­ле ве­ре у Евро­пи, ка­да је Бе­о­град био угро­жен град, а на ули­ца­ма су вла­да­ли страх, па­ни­ка и ре­до­ви за вак­ци­на­ци­ју.

Иако не­ки сум­ња­ју у зва­нич­ну вер­зи­ју ка­ко је ви­рус сти­гао у на­шу зе­мљу, прет­по­ста­вља се да је за­ра­за по­че­ла ка­да је три­де­сет­пе­то­го­ди­шњи Им­бра­хим Хо­ти из јед­ног се­ла код Ора­хов­ца на Ко­со­ву до­нео ви­рус из Ју­жног Ира­ка, по повратку са хаџилука. Сма­тра се да је за­ра­зио сед­мо­ро ро­ђа­ка и још че­тво­ро љу­ди на пи­ја­ци, а прет­по­ста­вља се да је по­чео да се ши­ри бр­зи­ном му­ње ка­да га је до­био Ла­тиф Мум­џић (29), учи­тељ из јед­ног се­ла код Ту­ти­на, ко­ји се за­ра­зио та­ко што је с Хо­ти­јем био у истом ауто­бу­су. Он је за­тим ви­рус пре­нео на 38 љу­ди, а ка­да је до­био пр­ве симп­то­ме за­ра­зе, ве­ро­ва­ло се да је имао алер­гиј­ску ре­ак­ци­ју на лек. По­сле ње­го­ве смр­ти, симп­то­ме ва­ри­о­ле је до­био ње­гов брат код ко­га је утвр­ђе­на пра­ва ди­јаг­но­за. И ха­ос је кре­нуо…

Екипа вирусолога и епидемиолога с Института „Торлак” угледала је под микроскопом вирус вариоле вере 15. марта 1972, а већ сутрадан „Глас Америке“ је објавио је да ће Југославија читаву недељу бити под ембаргом. Грађани Југославије још нису били обавештени о епидемији. Страх је тада паралисао Београд, јер се вариола лако преносила капљичним путем. 22. марта проглашен је карантин у Дерматове­неролошкој клиници. Почиње вакцинација становништва Београда. Формира се карантин у објекту „Чарапићев брест”. Проглашена је епидемија која је трајала до 30. априла, када је декретом проглашено одјављивање да би се спасла туристичка сезона на Хрватском приморју. По речима др Радмила Петровића, мањих таласа оболевања било је до средине маја. Због те политичке игре, каснијег пријављивања и ранијег одјављивања епидемије, сумња се да је оболелих било више него што је званично заведено. Званично, 19. маја последњи излечени напустио је Клинику за инфективне болести у Београду.

Епидемија вариоле вере послужила је редитељу Горану Марковићу да 1982. године сними истоимени филм, тачно деценију након епидемије. Према личном признању, Вариола вера је била најзахтевнији и најтежи пројекат који је Марковић икада снимио.

Данас званично нема ове болести, али се вирус чува у две лабораторије на свету, у САД и Русији, и представља најмоћније биолошко оружје.

Опанак, Политика, Блиц