U raznim prilikama, u svakodnevnom životu, slavlju, u radu… u našem narodu može se čuti ona stara izreka “valja se” i “ne valja se”. Nekada se u ove izreke i svojevrsna pravila ponašanja bezuslovno verovalo, a danas su ostale da žive kao sujeverja kojih se neki i danas pokatkad pridržavaju, “za svaki slučaj”. Evo šta se valja, a šta ne valja činiti u našem narodu!
“Ne valja se”
Ne valja se po kući zviždati – skupljaju se miševi.
Ne valja se metlom tući decu – neće da rastu.
Ne valja se davati vatru sa ognjišta, posle zalaska sunca – ugasiće se.
Ne valja se gaće stavljati pod jastuk – mnogo se sanja.
Ne valja se zmiji pominjati ime – doći će ti pred kuću.
Ne valja se žensko dete tući varjačom – teško će se udati.
Ne valja se raditi nikakav posao pre umivanja -neće biti uspešan.
Ne valja se jesti pod kapom – jer će sva hrana otići đavolu.
Ne valja se klatiti na stolici – hramaće stoka.
Ne valja se na Tucindan tući, ili biti decu – patiće od čireva.
Ne valja se u toku slave gasiti slavska sveća -umreće domaćin.
“Valja se”
Ako se neko prepadne – valja ga povući za uvo da strah nestane.
Kada se pomenu nečija lepota, ili zdravlje – valja se tri puta kucnuti u drvo „radi uroka,,.
Kada se u proleće prvi put čuje kukavica – valja se po travi valjati da ne bole leđa.
Valja se na Đurđevdan na reci okupati – biće se zdravo cele godine.
Valja se valjati kada u proleće prvi put čuješ grmljavinu – neće te leđa boleti.
Valja se na Vidovdan izneti stvari na sunčanje -neće biti moljaca.
Valja se, kada se u proleće čuje kukavica, reći: Čujem te, ne vidim te; ne videla ni tvoju seju (zmiju) za godinu dana.
