Један од омиљених симбола Васкрса, намењен деци, је ускршњи зец који доноси поклон у свом гнезду као и чоколадни зечеви који се поклањају уз шарено јаје. Одакле зец на Васкрс и какве везе он има са јајима, гнездом и Христовим васкрсењем казује нам неколико теорија.
Зец као симбол Васкрса не помиње се ни у Библији, нити у било ком православном правилнику. Зечеви немају никакве везе са васкрснућем Исуса Христа ни библијском причом о Васкрсу. Веза између овог празника и зечева крије се у чињеници да Васкрс, пролеће, зечеви и јаја деле једну заједничку ствар: рођење односно поновно рађање. Зечеви су дуго симбол плодности јер се брзо репродукују. Женке своје младунце носе само 30 дана и могу истовремено да излегу 12 беба. Људи су некада сматрали да су зечеви хермафродити и да као такви могу да рађају без да изгубе невиност. На тај начин су зечеве почели да повезују и са безгрешним зачећем и на крају са Ускрсом. Јаја су с друге стране други есенцијални симбол рођења. Пролеће се такође сматра буђењем природе након зиме. Ова теорија појавила се у Немачкој у раном 17. веку и сматра се да су немачки досељеници Ускршњег зеку понели у Америку, као и да се ова традиција одатле раширила по читавом свету. Почетком 20. века, Ускршњи зека је задобио људску форму, па се уз Божић Бату и Деда Мраза сматра симболом традиције у комбинацији са религијским обичајима.
Код Срба зец је, по народном веровању, животиња с натприродним својствима. Зечја крв и делови тела сматрају се лековитим. Зечеви предсказују и време. Нарочита се моћ придаје зецу убијеном у лову на Велики петак. Зец је довођен у везу и за прослављање Божића и још неких празника кроз годину (Свети Тома, Свети Илија). Док је у Старом завету зец био, дивљи или питоми, нечиста животиња јер прежива, а нема папке, у хришћанској симболици он је беспомоћан, представља човека који очекује спасење од Христа и његове муке. У средњоевропским претхришћанским предањима постојао је култ зеца и јаја, на пример германске богиње земље Холде. И у старогрчкој традицији уз богињу плодности Афродиту сликан је зец.
Симбол зеца који носи јаја потиче и из једне од легенди о богињи Еостре. Прича каже како је она једном у шуми наишла на птичицу која је од хладноће умирала у снегу. Она ју је претворила у зеца, како би је крзно заштитило од хладноће. Но, како је пре био птица, овај зека је наставио да носи јаја. Он их је сваке године осликавао и поклањао богињи Еостре из захвалности што му је спасила живот.
Са друге стране, ускршња јаја имају паганско порекло. Употреба јаја као симбола сеже у далеку прошлост. Јаје је у Месопотамији било симболички повезано са богињом плодности Астарте. Вековима пре појаве хришћанства људи су у пролеће међусобно размењивали јаја, опет као симбол новог живота, обиља и рађања. Богаташи су поклањали јаја прекривена златним листићима, док су обични људи фарбали јаја травама и лишћем.
Као и у многим другим културама, у Египту се јаје сматрало симболом плодности и благостања. И не само то, они су веровали да се Земља дословно излегла из – јајета. Египћани су стављали јаја у гробове својих покојника. Касније то чине и стари Грци. Римска пословица каже “Сав живот долази из јајета”. Посебно су обичаји поклањања јаја били раширени међу германским и словенским народима. Поклоњено шарено јаје на Ускрс, према народном веровању, доноси срећу, а тај обичај је почео да се шири око 1000. године. Тај обичај касније се проширио светом, а комбинација више боја и цртања по јајима појавила се у средњем веку.
Извор: Медији
