Vaskrs je praznik kom se deca najviše raduju. Odvajkada su majke baš o ovom prazniku oblačile decu u nova svečana odela, ukazujući time deci na veliki značaj Vaskrsa.
Deci je Vaskrs omiljeni praznik u godini jer je ispunjen običajima koji su njima naročito prilagođeni.
1. Traženje “zeca” odn. gnezda
Odmah u zoru pošto se obuku posebno i svečano, a pre tradicionalnog vaskršnjeg doručka, u mnogim krajevima Srbije (ponajviše u Vojvodini) deca traže gnezda skrivena u dvorištu. U gnezdu ih čekaju jaje i poklon. Deci je ovo omiljena praznična igra, ne samo zato što se raduju poklonu, već i zbog toga što je osmišljena upravo kao sakrivalica. Otkud sisar da donosi jaja? Zbog brzog razmnožavanja zečevi su simbol plodnosti, a i simbol kojim se najavljuje proleće. Ranije su poklone donosili i petlovi i rode. Danas ih donosi samo zec: pre svega šarena jaja i puno slatkiša. Simbol zeca kod našeg stanovništva pojavio se sa običajima i verovanjima germanskog naroda doseljenog iz srednjoevropskih krajeva. Zec se inače u hrišćanstvu javlja kao glasnik o Hristovom vaskrsnuću, te se smatra i simbolom besmrtnosti.
2. Tucanje vaskršnjim jajima
Nakon što je svako izabrao svoje jaje i dobio poklon, seda se za sto. Servira se tradicionalni vaskršnji doručak i čestita se Vaskrs tucanjem jajima uz pozdrav “Hristos vaskrse” – “Vaistinu vaskrse”. Deca se nadmeću čije će jaje biti jače, a neretko se desi da muška deca spreme malu podvalu u vidu drvenog ili bibčijeg jajeta. Pobedničko jaje čuvano je kao trijumf malog ukućanina da je baš on tog Vaskrsa bio nepobediv. Tucanje jaja u Srbiji je preraslo i u igru za svaki uzrast, te je poznata Tucanijada u Mokrinu gde se svake godine bira najtvrđe jaje sveta.
3. Sakupljanje jaja i kotrljanje jaja
Nakon doručka deca uzimaju svoje naročito ukrašene korpice i kreću od kuće do kuće čestitajući Vaskrs i birajući jaje. Domaćini ih časte slatkišima i srdačno dočekuju i ispraćaju. Neretko se iz male grupice dečaka i devojčica mogu čuti i uskršnje prigodne pesmice. Da prekrate vreme, igraju i igru kotrljanja jajima.
4. Kotrljanje jaja je simboličko predstavljanje kotrljanja kamenja koje se nalazilo na ulazu u Hristovu grobnicu. Zanimljivo je da ovu igru naročito praktikuju Lužički Srbi. Deca niz breg kotrljaju jaja, a druga deca ih hvataju. Ili ih kotrljaju niz lice ispruženim dlanovima, pa kome ispadne jaje taj je izgubio.
5. Igra “Polivanja”
Ovu igru mali broj dece danas praktikuje, a nekada je bila deo običaja za Vaskrs, naročito na selu. Praktikovala se drugog dana Uskrsa tako što bi dečaci polivali vodom devojčice. Poznata je svim etničkim zajednicama, a
posebno deci katolika i protestanata. Proizišla iz obreda očišćenja i radnji za plodnost. Danas je to opšta zabava, a vodu ne tako retko, zamenjuju i parfemi, ali što jeftiniji i lošiji po mirisu, da bi se tom prilikom polivači više zabavili.
6. Kumačenje
Nedelju dana po Uskrsu, devojčice iz južnog Banata su se “kumačile” tj. bratimile kroz vence i jedna drugoj poklanjale šarana jaja.
7. Popularna je i dečja igra “šarena jaja” koja se izvodi tako što jedno dete svakome šapne po neku boju koju treba da zapamti. Drugo dete potom nastupa pokušavajući da odgonetne ima li npr. žute boje među jajima, i to uz karakterističan dijalog:
– Kuc, kuc!
– Ko je?
– Đavo s neba.
– Šta vam treba?
– Jedno jaje.
– Koje boje?
– Npr. žute.
Tada, ukoliko postoji žuta boja šapnuta nekome na uho, to dete počinje da beži, a ono dete koje pogađa boje trudi se da ga uhvati kako bi “ukrao” to jaje. I tako dok se sva jaja simbolično ne sakupe u jednu korpu.
Autor: K. M. / Opanak
Izvor: Tradicionalne dečije igre i njihova funkcija u savremenoj kulturi igre deteta
