“Муке, патње, чаше жучне,
Смех се руга са свих страна,
Пољуб Јудин, прање руку –
То је спрема светлог дана.
Да је Христу, Сину Божјем,
Било мука својих жао,
да је тврдом вољом клон’о,
Данас не би васкрсао.
„Одреци се Искре Божје,
Па ће сила пустит’ мрава!
Признај да си на злом путу,
Да је лажна мис’о права!“
Да је Христос, синак Божји,
На те речи малаксао,
Да је тврдом вољом клон’о,
Данас не би васкрсао!
„Одреци се свога права,
Реци само да се кајеш,
па ћемо те скинут с крста,
Па да мирно дане трајеш!“
Да се Христос, Синак Божји,
На те речи освртао,
Да је тврдом вољом клон’о,
Данас не би васкрсао!
„Одреци се вере своје
Па се с нашом вером сложи!
Та зар слаби и нејаки
Могу мислит’ да су Бож’и!“
Ал’ да Христос чашу жучну
Није до дна испит’ знао,
да је тврдом вером клон’о,
Данас не би васкрсао!
Што је Христос муке презр’о?
Слабачкима рад’ угледа.
И народи, који пате,
Јест’ и то су Божја чеда.
Христос васкрс! Слаби, мали,
Не дршћите од страхоте,
Само паз’те шта вас учи
Синак Божји са Голготе!”
Јован Јовановић Змај
