На крагујевачком гробљу Бозман на издвојеној парцели у којој су гробови махом без надгробних споменика, само са крстом, често и без имена – јер су резервисани за бескућнике и Н. Н. лица – крије се гроб који чува једну од најлепших, али и најтужнијих љубавних прича.
Смрт Драгослава (89) и Верице (87) Јеремић потресла је Србију 2012. године, али и подсетила да права љубав и даље постоји. Њих двоје су дугих шест деценија провели у браку, а умрли су у истом дану.
Верици је позлило, пала је и умрла. Њен драги је легао поред ње и испратио је у смрт – а полиција и комшије су их нашли тек неколико дана касније, како леже на поду стана, држећи се за руке.
Била је то, причају Kрагујевчани, љубав коју ни смрт нија могла да растави.
Тих и повучен пар који није имао деце, али су до самог краја шетали заједно држећи се за руке. Она је била пензионисана учитељица, он пензионисани општински службеник, са пристојним пензијама и угледом међу комшијама. Верица је неколико дана пре смрти доживела инфаркт, а Драгослав је наставио да брине о њој до самог краја.
– Отворили смо врата на силу. Прво сам приметио да је кључ у брави изнутра. Лежали су на поду, приљубљени једно уз друго, она потрбушке, он поред ње. Жао нам их је, били су врло фини људи, културни… Права господа. Волели су се, међусобно се пазили и чували. Нису хтели да им ико помаже. Живели су свој живот и тако га, заједно, и завршили… – испричао је комшија Живан Обрадовић за портал Noizz.
Т
рагом шумадијских Ромеа и Јулије упутили смо се у Kрагујевац, где је брачни пар сахрањен. Kомшије су се шокирале кад су сазнале да Јеремићи неће почивати на Варошком гробљу, где су, према причи комшија, плаћали одржавање два гробна места, већ на гробљу Бозман – које је познато по томе што се ту сахрањују бескућници.
На издвојеној парцели, на којој су махом запуштене хумке које нико не посећује, које немају ни надгробну плочу већ само крст са именом, а понекад и без њега, усамљено стоји надгробна плоча Драгослава и Верице. У вази поред стоји букет пластичног цвећа, тек као назнака да на њих нису баш сви заборавили.
– Ове гробове ретко ко обилази, ту су корисници социјалне помоћи сахрањени. Дешава се да родбина касније дође и подигне споменик, па ту има свега неколико надгробних плоча – кратко је прокоментарисао радник на гробљу.
Kако и зашто Драгослав и Верица, угледни грађани, почивају на парцели за бескућнике, никоме ни годинама касније није јасно. Али само један поглед на њихов споменик јасно показује да оно “ни смрт их није раставила” заисата постоји.
Извор: Noizz
