Kad u visini ne postoji “gore” i “dole”, gde su onda raj i pakao o kojima se kaže da je raj gore, a pakao dole?
Pitanje na osnovu kog je blaženopočivši Patrijarh Pavle dao objašnjenje gde se nalaze raj i pakao u našem svakodnevnom shvatanju tih pojmova:
“Ne bismo morali ići čak “gore” u vasionu da bismo sagledali relativnost naših pojmova prostora “gore” i “dole”. Možemo ih uočiti već ovde, “dole”, na zemlji. Kada na primer kažemo da se ptica ili avion digao sa zemlje i uzleteo gore, to je za antipode, ljude “ispod” nas, to jest sa druge strane zemlje, upravo suprotno, “dole”, baš kao što njihovo “gore” za nas označava “dole”, i obrnuto.
Ovi prostorni odnosi važe za svaku tačku na zemlji i za sve ljude na njoj. Shvativši to, moći ćemo da razumemo da Bog, kao duhovno Biće, ne potrebuje neko mesto, kao što neophodno biva sa telesnim bićima i predmetima. Sa druge strane, kako nam je otkriveno u Svetom Pismu, u mogućnosti smo da donekle shvatimo i tu istinu da nijedno mesto nije van njega, da je On svuda i u svemu prisutan.
U Svetom Pismu se reč “gore”, razume se, upotrebljava i u njenom prostornom, ali i u duhovnom, moralnom značenju. Kada Gospod Isus kaže Nikodimu da mu se valja roditi “odozgo”, jer ko se ne rodi odozgo ne može videti Carstva Božijega, Nikodim te reči shvata u smislu fizičkog rađanja, dok ih Gospod upotrebljava u duhovnom, prenosnom smislu, odnosno u smislu novog rođenja u Tajni Krštenja.
U istom duhovnom smislu treba razumeti kazivanje Svetog Pisma o Gospodu Isusu da sedi Bogu sa desne strane, kako je u davnini proročki predskazao car David u Psaltiru. Iz starine, po shvatanju našem, kao i ostalih evropskih naroda i naroda Bliskog istoka, desna strana je važnija od leve. No, prema izražavanju Biblije, desna je strana simbol Božanskog, pravednosti i dobrog, a leva demonskog, grešnosti i zloga.
Gospod je pravednima sa desne strane, đavo je čoveku sa leve; na Strašnom sudu Gospod će staviti pravednike Sebi sa desne, a grešnike sa leve strane. U tome smislu, dakle, da je Raj u osobitoj blizini Božijoj, to jest moralno odvojen od svega nečistog i grešnog, misli se kada se kaže da je on “gore”, na Nebu, gde nikakvo zlo nema pristupa.
Za nas, Hrišćane, kao što smo izneli, pravednici su svojom svetošću i čistotom u zajednici sa Bogom i svima Svetima, u radosti i blaženstvu Raja shvaćenog ne u prostornom, nego u duhovnom, moralnom smislu. Grešnici, pak, suprotno tome, svojim gresima i mržnjom, duhovno i moralno odaljeni od Boga ljubavi, nalaze se u muci večnoj, u paklu, takođe, shvaćenom ne u prostornom smislu.
Novo Nebo i Nova zemlja, kao i vaskrsla tela imaće nove dimenzije, drugačije nego naše sadašnje, koje će se meriti novom, zlatnom merom, “čovečijom, koja je i anđelova” (Otkr. 21, 15, 17). Gde će se nalaziti Novi Jerusalim, a gde jezero ognjeno, u Svetom Pismu se ne kaže.
Nesumnjivo, da će im se nepogrešivo uputiti i vaskrsli pravednici i vaskrsli grešnici, nemajući potrebe u koordinatama ni našeg “gore”, ni našeg “dole”.
(Iz knjige Patrijarha Pavla “Gde se nalaze raj i pakao”)
