Dosadašnjim načinom života stavili smo prirodu pred iskušenje, a samim time i sami sebe, možda nesvesni posledica nekih naših radnji.Pred nama je antropocen, a evo šta sve može da nas očekuje.
Kako održavati prirodu i njene usluge i kako stvoriti pravedan dom za ljude na planeti sa ograničenim resursima. Kako je izjavila Duška Dimović, direktorka WWF programa u Srbiji: “Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili nećemo zaštiti prirodu, moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od nje!”
Najnovija istraživanja pokazuju da će se brojnost životinjskog i biljnog sveta do 2020. godine smanjiti za dve trećine, navodi se u WWF-ovom „Izveštaju o živoj planeti 2016.” Brojnost različitih biljnih i životinjskih vrsta bi do kraja ove decenije mogla da se smanji za čitavih 67% u odnosu na njihovu brojnost od pre pola veka.
Prema izveštaju, populacije riba, ptica, sisara, vodozemaca i gmizavaca manje su za 58% u odnosu na 1970. godinu. Ovakav globalni trend sugeriše da degradiramo prirodne ekosisteme na nivou koji do sada nije zabeležen u ljudskoj istoriji.
„Tokom naših života divlje vrste nestaju do sada neviđenom brzinom”, izjavio je Marco Lambertini, generalni direktor WWF -a. „Nije reč samo o divnim vrstama koje svi volimo. Biološka raznovrsnost je temelj zdravih šuma, reka i okeana.
Nestanu li vrste, ekosistemi neće moći da nam obezbede čistu vodu, vazduh, hranu i klimatske uslove koje nam sada pružaju. Imamo sve mogućnosti da rešimo to pitanje, i moramo početi odmah da ga rešavamo ako želimo da sačuvamo planetu radi našeg ličnog opstanka i boljitka.”
Prirodni resursi
Trenutno poljoprivredne površine zauzimaju oko trećine ukupne površine Zemlje i njihovo navodnjavanje čini skoro 70% potrošnje vode. „Podaci o neprekidnom nestajanju biljnih i životinjskih vrsta i narušavanju ekosistema, posebno slatkovodnih, alarmantno upozoravaju da se mora smanjiti opadanje stope biološke raznovrsnosti na kojoj počiva život na Zemlji.
Ljudi su deo bogatstva prirode i jedini imaju moć da je zaštite ili uništite. Mi, ljudi, nemamo izbora hoćemo li ili nećemo zaštiti prirodu, moramo to učiniti, naše zdravlje i naši životi zavise od nje”, rekla je Duška Dimović direktorka WWF programa u Srbiji.
Danas moramo razmisliti o načinu na koji proizvodimo, konzumiramo, merimo uspeh i cenimo životnu sredinu. Kako bismo očuvali životnu sredinu uz privredni i društveni razvoj potrebna je hitna promena sistema koju će sprovesti pojedinci, privatni sektor i vlade, radi prelaska sa kratkoročnog i neperspektivnog na vizionarski pristup kojim se poštuju buduće generacije.
Nova geološka epoha
Ljudske aktivnosti utiču čak i na velike sisteme koji održavaju život na Zemlji. Istraživači sugerišu da smo već prekoračili četiri od devet granica planete – one koje se odnose na klimatske promene, integritet biosfere, promenu korišćenja zemljišta i tokove fosfora i azota – što nas vodi na opasan, nepoznat teren.
Ekološki otisak predstavlja zbir svih “ekoloških usluga” koje ljudi “zahtevaju” od određenog prostora – ukazuje na to da tražimo regenerativnu sposobnost u iznosu 1,6 planete Zemlje, kako bi podržali trenutnu globalnu potrošnju. Sve veći pritisak na biološku raznovrsnost, naš značajan ekološki otisak i prekoračenje granica planete uticaće i na ljude i na prirodu, a oni su sastavni deo naših sadašnjih Sistema proizvodnje, potrošnje, finansija i upravljanja.
Ekološki zapisi na planeti
Smatra se da planeta ulazi u novu geološku epohu: Antropocen, obeležen onim što je samo jedna vrsta (Homo sapiens) učinila planeti. U budućnosti uticaj ljudskih delatnosti – od mega-gradova do plastičnog otpada – biće vidljiv i u geološkim slojevima, baš kao što danas možemo videti dokaze udara meteorite i vulkanskih erupcija, koje su obeležile protekla geološka razdoblja.
Da bi se postigao održivi razvoj, moramo postati svesni da imamo samo jednu planetu i da su nam njeni resursi ograničeni. To mora biti deo svih razvojnih strategija, ekonomskih i poslovnih modela, kao što mora biti izraženo i u načinu života pojedinaca.
