Запослени и ученици Мачванске средње школе у Богатићу, као и много радозналих пролазника, ових дана диве се двадесетогодишњој Украјинки Диани Ланкиној због њене марљивости и необичног занимања. Наиме, ова лепа Украјинка изводи завршне радове на новој фискултурној сали у Богатићу обављајући грађевинске послове попут фасадних радова.
Збуњена Диана испрва се освртала са скеле и чудила зашто је многи загледају, чак и фотографишу, и гласно коментаришу: „Свака јој част“.
– Свесна сам да ме гледају, као да нисам нормална. Да сам старлета можда не би изгледало тако. Али, не смета ми, схватила сам како је код вас у Србији и да је заиста чудно што девојка ради овај посао, за који се мисли да је само мушки – прича на течном српском Диана.
У Нововолинску, у Украјини, завршила је спортску гимназију, а у Србију је први пут дошла пре три године, у село Доњи Добрић код Лознице, где се удала њена бака Стефана, у чијој породичној компанији у Москви је као средњошколка учила и радила бројне грађевинске послове. После мајчине смрти, прошле године је поново дошла у Добрић и потражила запослење у локалној фирми „Бест колор“.
– Било је заиста чудно када је мала, наизглед нејака девојка дошла да тражи посао, а још чудније када је испричала шта све зна да ради. Она је способнија и спретнија од неког мушкарца. Поједине вештине ми, стари мајстори учимо од ње – хвали је колега Мика.
Одбила је посао продавца у салону венчаница и изабрала тежи, али вишеструко плаћенији посо у грађевинарству.
– Убила бих се од досаде седећи у салону. Овај посао волим и понекад је тежак, јер се не ради увек унутра, већ и напољу, на јаком сунцу или на хладноћи. Ради се десет сати дневно, са паузама, имам покривене све трошкове а плата, која није мала, остаје ми чиста – објашњава Диана.
У селу се заљубила у Ивана, кадета Војне академије, са којим је извесно време у озбиљној вези, па је пресељење у бакину „тазбину“ добило нови смисао. У Украјини има малобројну фамилија, а овде у Србији сваким даном стиче нове пријатеље. Слободно време сама себи организује, да јој буде занимљиво и интресантно. Често, каже, одлази у посету дечку у Београд.
– Код вас, у Србији, млади немају радне навике зато што се родитељи много заштитнички понашају према деци. Највише времена проводе у кафићима и на интернету и не воле да раде. Зато је чудно што ја, иако имам тек двадесет година, радим десет сати дневно и то посао који код вас раде само мушкарци. Али, када нисам на послу, ја сам сасвим нормална девојка, која воли лепо да се обуче, изађе са друштвом, идем на фитнес, трчим. Волим и ципеле на штиклу, али ме није срамота да обујем и српске опанке – каже Диана, откривајући да размишља о наставку школовања и једног дана постане грађевински инжењер.
Д. Грујић, macvapress.rs
