Divlja jabuka koja raste pored puta Belušić – Oparić kod Rekovca puna dva veka uliva narodu strah u kosti!
Ovo drvo, naizgled slično milionima drugih, zasađeno je za vreme Prvog srpskog ustanka. Kada se i kako jabuka „prozlila” niko pouzdano ne zna, ali meštani listom tvrde da „tu nisu čista posla” i da je drvo – prokleto!
Verovanje u magijske moći ovog drveta, visokog oko tri metra, toliko je rasprostranjeno među lokalnim stanovništvom da se niko ne usuđuje čak ni da ga pipne. Legenda kaže da oni koji nisu verovali u natrpirodne moći ovog drveta danas su ili invalidi ili mrtvi. Drvo ima i nadimak – „gumeno”.
Plaše ga se i šoferi!
“Kada je pre dvadesetak godina asfaltiran put Belušić – Oparić niko od radnika kragujevačke firme koja je izvodila radove nije hteo da poseče „gumeno” drvo. Po projektu je bilo predviđeno da se na tom mestu ispravi „lakat” krivina, ali sve je bilo džabe, i direktor firme morao je da „legne na rudu” i zaobiđe i projekat i drvo. I dan danas većina vozača autobusa i kamiona stane pre krivine, pa kada se saobraćaj raščisti, pređe na suprotnu stranu da ne bi dotakli krošnju,” kaže jedan od meštana.
Baka Krstina, stanovnica jednog od levačkih sela, kaže da je od onih koji su se na svojoj koži uverili da je drvo kobno po ljude. Uz pitanje „šta vam, deco, uopšte treba da pišete o tome” Kristina, brišući ruke o kecelju, počinje svoju priču.
– Pa eto, moja tetka je još kao devojka otkinula cvetić sa tog drveta da pokaže drugaricama kako je hrabra. Umrla je pred svadbu, mesec dana pošto je ubrala cvet. Očiju mi mojih, tako se desilo – kune se baka Kristina.
Ona kaže da njena tetka nije jedina osoba kojoj je „ukleto” drvo naškodilo.
– Jedan čovek iz Belušića vraćajući se sa njive posle oranja, odlomio je granu sa te jabuke i njom skinuo blato sa traktorskih točkova. Nije dočekao ni da stigne kući, traktor se prevrnuo i ubio ga.
– Jednom je neki Brajnovčanin čuvao ovce kraj njega. Dosađujući se pod drvetom, otkinuo je grančicu. Ubrzo potom noge su mu se oduzele i do kraja života išao je četvoronoške – prepričavaju meštani lokalne legende.
Zemlja kraj drveta, iako plodna, ne obrađuje se jer se niko ne usuđuje da priđe drvetu.
Levčani pričaju da niko ne sme ni da pomisli loše drvetu, a ko se i usudi „može da se spase jedino ako se prekrsti pred njim, poljubi mu stablo i zamoli za oprost”.
Patuljasta jabuka rađa svake druge godine, ali „niko normalan nije probao njen plod”, tvrde čak i mlađi. Pastir koji je odlomio grančicu kući se vratio „četvoronoške” i nikada više nije prohodao, jedna je od Levačkih legendi.
