Права зима с обилним падавинама стиже нам тек половином јануара, тврде у златарском крају, где су мештани научили да читају промене на биљном и животињском свету како би опстали у суровим планинским условима.
Права зима с обилним падавинама стиже нам тек половином јануара, а снег који пада ових дана само је увертира у непогоде које тек следе, тврде у златарском крају на основу појава у природи. А у свињској слезини је, кажу, записана прецизнија временска прогноза него у извештајима метеоролога.
Свињске даће у Новој Вароши и другим деловим југозападне Србије ишчекују се због тога са пуно већим нестрпљењем, него емисије о временским приликама на телевизијским станицама. Уз залогај свежег меса тек испеченог на жару, чварке и чашицу домаће ракије тумаче се облик и изглед свињске слезине и на основу тога се планирају први пољски радови у наредној години.
“Годинама се бавим месарским послом и до сада није било омашке у временској прогнози коју ‘саопшти’ свињска слезина. Ко не верује, нек’ прати”, категоричан је Мићо Марјановић из Сеништа на падинама Муртенице.
А јесенас је пуно посла и за касапине и за сеоске метеорологе. Сезона свињокоља почела је рано, јер су многи журили да све припреме пре младине која је трајала од 7. до 15. новембра. Кажу, месо од живинчета које се коље током младих дана споро се суши и пропада, а маст хоће да ужегне.
“До сада сам испршутио око 30 свиња и све су свињске слезине биле истог облика. У њима лепо пише да ће све до православног Божића владати уобичајене временске прилике за ово доба године. Обилног снега у правом смислу те речи биће тек у другој половини јануара, као и у периоду од краја фебруара до половине марта. С тим ће се и завршити ова зима”, каже касапин Горан Дулановић из Дражевића.
“Прочитати” записано на свињској слезини није међутим ни мало лако, мада тако изгледа. Због тога су они који то умеју “на добром гласу” и радо виђени гости на сеоским светковинама.
“Свињска слезина мења облик сваке године, у зависности од временских прилика које најављује. Да би се правилно протумачили знаци, потребно је да се средина слезине подели на шест једнаких дужних делова, јер зима у златарском крају траје шест месеци, од 1. новембра до 1. маја. Тамо где је најдебља у том месецу ће бити највећи мразеви, а где је најшира биће највише падавина”, каже Дулановић.
Хронике бележе да снег у нововарошком крају није падао једино у јулу и августу. Знао је да провејава и у јуну месецу, а пре три године је 16. маја освануо бели покривач дебљине пола метра и уништио засаде тек исцвалог воћа. Да ли ће ускоро падати, мештани се “информишу” и према појави слане.
“Народно искуство каже да слана никада не може бити старија од снега. А када Расничко поље према Увцу осване у белом од слане, то је сигуран знак да ће га убрзо прекрити и снег”, каже Милан Јанковић из Драглице.
Вековно искуство предака
У поштапалици “Сачувај ме Боже ведрог Божића и облачног Ђурђевдана”, која се овде користи увек током разговара о временским приликама, сабрано је кажу мештани вековно искуство предака. Да би опстали у планинским врлетима са суровом климом, мештани су научили да читају промене на биљном и животињском свету и да на основу њих одређујују дане погодне за сетву, косидбу и жетву. Тако су и развили неколико начина за дугорочну временску прогнозу, а једна од њих је и на основу временских прилика између два Божића, католичког и православног.
“Између два Божића је 12 дана, а сваки дан у прогнози је један месец у години. Временске прилике у јануару прогнозирају се на основу тога какво је време 25. децембра, месец фебруар је 26. децембар и тако редом до Бадњег дана, који је прогноза за децембар. На жалост ова временска прогноза је према мојој рачуници, све мање поуздана. Уместо четири, последњих година имамо свега два годишња доба и из зиме директно улазимо у лето, што је вероватно један од разлога”, каже мештанин Јован Марјановић.
Свој начин тумачења природних појава имају и воћари из села у питомој лимској долини. Овде је последњих година засађено скоро 500 хектара малине, а добро рађа и друго воће. Највише се гаји шљива, од које се пече квалитетна ракија за продају.
“Добро ће родити воће у воћњацима које од Никољдана до Бадњег дана ‘притисне’ магла, а иње је током целог дана на гранама. Међутим, на оним парцелама које су под маглом и на Божић 7. јануара, град ће те године, како се верује, уништити летину”, каже Радован С. Главоњић из Бистрице.
Пише: Жељко Дулановић, agroklub.rs
